Учитељ

2 ВО ИС К ВОЉИ СПОРЕ РБЉЕД

пута више вреди, од веће је користи, но читање оног што је други написао.

У осталом надамо се, да се г. Шевић неће зауставити на овом кратком уводу, већ да ће и даље писати и јавности предавати радове

по својој струци, по питањима што долазе у круг Философије, како би колико толико попунила једна осетна и видна празнина у нашој књи-

жевности. Р. Стојаковић. =

Редасогзсћевз Јаћгегђегтећф (Педагогиски летопис) излази у Липисци већ четрдесет и пет година са задатком, да упозна учитеље и педагоге са свима педагогиским тежњама и новинама, које ву се у току једне године појавиле. Летопис тај издаје сада АЉет Взећбег, управитељ школа у Липисци уз сарадњу многих просветних радника и Песталоцијевог друштва у Цириху.

Летопис за 1892 год. подељен је овако: у [одељку који носи нат-

пис „Пелагогика“ истакнуте су струје на пољу научне и практичке педа-

гогике у 1892 год. за тим су, по разним одељцима поређане, изнесене“ и оцењене све књиге које су у току те године изашле а баве се опћим питањима педагогиским, као уџбеници, историска дела, помоћне науке педагогике и опћа педагогика.

У одељцима П— ХУТ изнесени су поједини предмети. По сваком по-

једином предмету су оцењене књиге које су у току 1892 год. угледале

света, и то књиге методиске, помоћне књиге за учитеље, уџбеници ђачки и дела, која могу служити учитељу за лично усавршавање. Узети су у обзир и предмети, који се уче у вишој основној школи и у грађанским _ школама, осим тога и васпитна срества ван школе.

ХУП одељак бави се о уређењу школа и о њиховом развитку у Немачкој у Аустро-Угарској и у Швајцарској.

Из овога дела рад сам да изнесем оно, што може бити од интереса, по наше учитељство Нарочити ћу пак обзир обраћати на оно, што се да применити и на наше прилике, и што одговара и нашим потребама.

Т.

Прелед струја на пољу научне ц практичне педамдике у 704. 1892.

Струје на политичком и на друштвеном пољу не могу а да немају утицаја и на тако важан саставни део државе и друштва као што јшкола. Пробуђење народне мисли ч народног дуфовног живота огледа се нарочито и у свему образовању. |

Педагогика је призната као наука и као вештина. — Велика је пажња поклоњена историји како би се што више података прикупило, те на тај начин свако уређење сваки поступак што јаче поткрепили а

истакнула и важност постепености у развитку школа, и у примени но-.

вих начела. Основи педагогике су тим чвршћи а нарочито још и тиме

зао али ава со о се. “~: