Учитељ

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 028

што и њезине помоћне науке напредују, те су кадре да је послуже сигурнијим ресултатима, а нарочито пеихологија. — Утицање педагогике на праксу васпитања и наставе спгурније је и опсежније. — Учитељство се бори да подигне практичну педагогику на темељу научне педагогике, за коју им Жоменски даде камен-темељац, и за коју се Дистервез борио.

На еве ове струје црквено-политичка државна педагогика мало пажње обраћа. Ту доле бори се учитељетво да опробане ресултате научне педагогике и искуства пренесе у праксу школскога живота, а горе влада црквена и државна педагогика, којој педагогика као наука и као вештина, мало бриге задаје. Црква и држава боре се о превласт, а школа и учитељи плаћају ратне трошкове. Удружују се пак само онда, кад треба ућуткати глас учитеља, и одрећи им право, да смеју јавно говорити 0 школским питањима, јер то право припада само њима, природним ауторитетима. Људи у управним властима школским потпомажу државну педагогику. Управитељи учитељских школа, ревизори и други имају звања, ал немају мишљења. Од њих се не тражи ни да су познати са научном и практичном педагогиком — коме бог да звање даје му и памети!

Пруски министар Цедлиц хтео је да уведе назадни закон о основним школама. Четрдесет тисућа пруских учитеља устало је на ебору у Магдебургу преко својих повереника противу тог закона“) Ну глас учитеља би остао, глас вапијућег у пустињи, да није немачко грађанство приступило учитељима и с њима заједно напало тај пројект закона, те је тако овај и пропао Са пројектом пао је уједно и његов покрепач министар Цедлиц. Том приликом рекао је немачки педагог ЗаЏуштк да немачка педагогика треба да освоји себи то право, дасе њезин глас увек чује у питањима о народном образовању, а професор педагогике на дрезданској политехници Пг Оећииле вели у свом делу „Тје детвеће Еугећипу“ (Немачко васпитање): „Сада је наступио Ена век. Као у данима Русо-а, Базедова и Песталоција препире се свугде о питањима, васпитања и наставе. Обнова гимназије и реалке сматра, се као потребна, нови облици се траже и покушавају. Држава и црква показују највеће интересовање за школетво и за законе о школама, а у тако званој културној борби своди се сва препирка напослетку на борбу за школу, јер ко омладину васпитава, задобија будуће колено. Указују се тежње и за. опсежније и дубље образовање девојака, нови се путови отварају за женскиње, тражи се право на једнако образовање са мушкињем Према. множини и према обиму говори се, дакле, много о питањима васпитним не толико према вредности и према садржини. За то што сваки, било као

#) Вредно је забележити, 'да су према томе прејекту закона : пруског мннистра Цедлица повишене биле плате учитељима. Али се пруски учитељи нису дали тиме за вести и бранили су самосталност школе противу превласти црквене, која је тим пројектом требала бити уведепа.