Учитељ

МАХНЕ У ВАСИМЉЊЉАЊУ оДА РА САО А ОИ

-- ===

Да је ова махна од врло штетног утицаја по развитак и напредак ученика с једне стране аи по саму наставу с друге стране, то се на први мах може опазити, а кад се томе дода да сваки наставник и при најбољој својој вољи и пажњи не може ништа много помоћи нарочито још кад се узму у обзир околпости кад се ове махне донесу у школу као наслеђене и урођене. Ученик у кога је тврд слух већ не може да добро чује изговор сугласних гласова, за то што се они врло брзо губе, до слуха његовог не долази глао, но неки шум, за кога нема силе да га аналише. На тај начин у колико се он напреже да из шума или смесе неодређених гласова — сугласника, и самогласника које већ може да разуме покушава да аперцепује оно што му треба у толико услед краткоће времена којим се прелазе поједине ствари у настави без обзира на тај недостатак — затварају се врата многостручном поимању. На сваки начин да би требало да сваки наставник има вазда на уму све ово, нако би што сигурније дошао до трајашног успеха, а и одржавао јединство и целину у настави. Сваки учитељ треба с тога да се у говору, при диктовању и у опште при сваком раду стара да заузме свакад ако је могуће исти положај са, кога ће имати јасан преглед свију ученика и са кога ће долазити приближно једнако звуци свима крајевима школе. Глас његов треба, да, је, у колико је могуће, вазда умерен и јасан, да варира у извесној висини тонова у колико би то дозвољавала дидактичка, правила без штете по занимљивост наставе. Свака његова реч треба да је јасна и у неколпко артикулисана. Школске учионице треба да су једна од друге колико је могуће изолисане. Пећи треба да су у страни, јер ширење топлог ваздуха у соби од пећи успорава звук. При бирању места за школску зграду треба вазда избегавати живе улице, у којима је јак саобраћај далеко од пркава и звонара, касарни и осталих места где се много ларма. У школама избегавати ларму у затвореним просторима, а што чешће пуштати ученике на одмор.

Да наведвмо овде још неколико речи од Мантегаце у погледу непотребне и несносне ларме:

«Навиком можемо постићи да нам не смета умном раду

ларма деце и жагор великих вароши. Али се до те навике долави о трошку мозга и о трошку живота. Ми се у име обра-