Учитељ

22 МАХНО У ВА СОНИ ТА»

зованости и хигијене, у име спокојства и ведрине наших мисли боримо из петних жила против сваке непотребне ларме, против свију звукова што досађују и заглушују. Оставимо дивље уживање огромних звонова, добоша и труба онима, који имају слоновске живце и онако дебеле уши као што је кожа, која је затегнута на ратним добошима. По шумама на отвореним пољима и у пустињи планинама нека се разлежу гласи звонова. на сеоским црквама; али нека ћуте по варошима, нека не Досађују уморним мозговима, нека не буде иза сна болеснике,

који су после тешких мука очи склопили. Не тражим да се поруше звонаре, ни да се растопе звона, али тражим да се и звона владају парламентарно. Треба и звона да траже реч, а не да се безобравно раздеру, кад им је воља. Никако не пристајем.

с обзиром на звона, слављено начело: слободна црква у сло- | бодној држави. То значи, да нам звонари смеју разбијати уши, кад им на ум падне. Звонење, у интересу тишине, спокојства, и здравља, треба што више ограничити».

Г. Муцавост. Једна од врло штетних и непријатних последица која, се развија из непажне Васпитачке на орган говора — јесте мана;

муцавости која се код ученика. врло често опажа, и која врло штетно утиче и на напредак ученика а и на саму дисциплину у школама. Муцавост ређе долази од наслеђа. Она се развија више услед непажње куће и школе у васпитању. Обично постаје услед навике, којој се у почетку није стајало на пут, него јој се ишло на руку, код гдекојих несвесних васпитача, којима је то било у почетку наслада нека слушати, како им дете не изговара поједине гласове и поједине речи, или кад застајкује и задржава се при изговору појединих гласова и речи. Доцније би и сами опажали да им то јако смета — али онда је било доцкан, јер се навике врло тешко исправљају. Но у осталом овој махни обично су ови Физиолошки узроци. Обично код деце кад су у првој доби њиховог развитка савладана каквом тешком бољетицом не обраћа се никаква пажња на, језик, Како је тај орган препун жљезда које луче сокове, који служе за растварање соли, шећера и осталих орган. материја — то често пута услед сувише јаке топлоте поремети се луџба њихова, услед