Учитељ

мАХНЕ У васнитАЊУ 39:

А РР_-— == (4 опшани ша ____________________________________----

ен

Превара, која са згодном оштроумношћу духа, којом се у почетку изиграва ближњи, више од доколице, поступно прелази у крађу која има свој основ у себичности и угодности живота.

Сујета је врло гадпа страст која пријања за човечије срце каб год на-восав. Она је укорењена, виле код женског пола него код мушкараца, али ипак за то, она има врло штетних последица Један врло ружан школски обичај «врбица,“ баш подржава ту страст код нас. Уместо да се старамо, да искоренимо школом и васпитањем сваку масну и нетриродност ми из баш потаомажемо.

Гордост потиче из оскудног образовања и танког разми“ шљања. Обично се јавља код деце из виших сталежа и богаташких кућа. Потпуно право има Леношек што гордост назива сувредом за људско друштво и пороком, који ваља презирати“

Освета је код деце махом тренутне садрживе, али ипак укорењена може да има врло опаких последица Памћење увреда изазева мисли. којима се враћају моментално несугласице или повреде истом мером. — Саречити и лечити освету један је од врло важних задатака школских, јер прилике, У којима се находимо, такве су, да нисмо у власти да станемо на пут свакој неправди друштвеној и свакој опорости неваљалству и пакости било од стране појединих било од стране друштва.

Све ове махне и страсти у развијеном друштвеном животу, као што је школски, долазе васпитачу у видокруг. Овесним поступањем може он врло много користити искорењавању и ублажавању истих, а тиме припремати и углачавати пут општем

добру. Али има пешто што школа не може тако прекршити при највећнј својој вољи а то је спречавању истих мана да оне-

у опште не дођу у околину школ. живота. Школа сама није васпитни медиум, у коме се креће без престанка, васпитаник. Породица и цео друштвени живот образује поље јавнога мо– рала. То треба имати на уму.

ПР И ври а = <> + фи та