Учитељ

Мо

зовање тела снажно помаже учењу, да би се тиме могло спречити оптерећивање мозга, што код хиљаде бива узрок њиховог непријат. стања. Ну уз пркос свему пожртвовању времена, не треба се бојати, да ће се мање учити и научити. На против, учење ће што је сада многима мука већини чинити радост, и неће још у детињству бити положен камен темељац овоме, сада врло честом раздражењу нерава, које је по несрећи узело толиког маха. Као што је познато ни једно се дрво не може пресећи једним ударцем. Увођење гимнастике беше први корак на боље. Али прашињава гимнастичке дворнице морају ов у сноро заменити свежим ваздухом, и мора се тежити за, строгом изменом у уређењу школа, а ја се надам, а п тврдо сам убеђен, да за овим садашњим нећемо никада пожалити »

ж

Из осећаја постаје и оно што је духовно и морално. Из тога се види однос свију праваца човековог развитка Већ и по самој природи својој види се да васпитање треба да тежи хармонији свију праваца човековог развитка, како би са потпунијим развитком човечијим дошло до већег савршенства и моралног карактера Према томе занемарити ма који од ових праваца значи реметити природни склад, који треба човеку да служи као путовођа.

Морал, чији је основ несебичност или потчињење својих интереса друштвеним, има свој почетак у заједничким потребама друштва и развио се је исто тако поступно и лагано, као и све остале особине физичког и интелектуалног живота. Његова, најглавнија особина састоји се у томе, што он почива на одношају: узајамности. Према томе морал јео у толико са“ вршенији у колико је одношај узајамности суптилнији и у колико се појединац знањем и образовањем уме уздићи до што већег ступња моралног савршенства.

Али да срећа и благостање друштва — а према томе и морал, као најглавнији услов томе, зависи много још од других узрока, од којих на прво место долази уређење социјалних, и економских одношаја, о томе нема сумње, јер обичио сви пороци и сва друштвена зла иду упоредо са ленствовањем или оскудицом. За то реформа социјалне организације, једини је