Учитељ

852 МА ХНЕ У ВАСПИТАЊУ

излаз, који у свези са интелектуалним развитком може спречити или бар ограничити друштвена зла. Чим се правом друштвеном организациом осигура друштво дотле, да задовољи своје ја, онда је уједно и интерес општи задовољан и обратно: задовољење општег интереса значи задовољење свога ја. Сваки конфликт који обично из себичних побуда произлази између личних и друштвених интереса, престао би, пошто би-бпто отклоњен узрок њихов.

Други веома важан чинилац, који иде упоредо са уређењем социјалних и економских одношаја — јесте васпитање. Оно као регулатор свију односа од којих зависи и ендивидуални и социјадни живот, својим најглавнијим задатком има, ту сврху да створи код васпатаника својих такве идеале, који ће тежити истинској срећи у људском друштву и благостању свију чланова.

О томе Дегерандо вели овако: «што се више проучавају узроци сиротиње, то се више увиђа да оскудица у васпитању развија у свету највећу сиротињу и најгора злочинства. Једна од највећих услуга, коју можемо учинити сиротињи то је: сачувати бар њему децу од тако штетног уплива; добро васпитање учиниће, да добра деца својим остарелим родитељима буду потпора и утеха».

РД. Рајх у својој моралној хигијени вели: наследност моралних особина, је акт, који се не да порицати. Из њега излази за хигијену задатак, да спречи наследност рђавих моралних особина и склоности. За овај посао има 9 разна начина. Први је да не дозволи венчање између оних који су по крви сродни, јер се сва наследна зла јављају у много већој мери код деце и унучади по крви сродних родитеља. Други је начин, да вас питањем угуши склоност на зло. Но васпитање Физично, мора, ићи упоредо са моралним и мора га потпомагати, јер је склоност на зла дела усађена у материјалним особинама тела». ит. 4.

Већ и по томе што се рђаве моралне склоности више наолеђују него добре, васпитање је потребно те да сузбија и угушује све пороке и зла док су још у клици — детињству.

«Здраво тело и здрава душа» то су два главна ослонца, човечије среће — вели Лок — ко има та два ослонца,

нема много да жели, али коме један од њих не достаје, томе је зло, ма он све друге имао». Основни извор човечије среће