Учитељ

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

— ФА

РАД Х, УЧИТЕЉСКЕ СКУПШТИНЕ

уп. Састанак.

ДРЖАН 8. ЈУЛА 1898. године по ПОДНЕ У БАШТИ „КРАЉЕВЕ ПИВАРЕ“,

Председник. На дневном реду је дебата о предавању г. Мих. Јовића, но пре но што бих дао реч г, г. који желе да участвују у дебати сматрам за дужност и хоћу да и ја кажем овом предмету своје мишљење. Цељ је овог предавања да у овом питању заинтересује г. г. учитеље, нарочито оне, који раде у [ разреду основ. школе, те да покушају п опробају овај метод у практици. Из тих разлога предлажем: прво да изберемо два референта, који ће преко године штудирати овај нови метод, па дао резултатима свога штудирања поднесу рефсрат идућој учитељској скупштини. "Друго, умољавају се учитељи да овај метод у школама опробају, те ћемо тако видети све његове добре и рђаве стране.

Скупштина прима предлоге и изабра за референте г, г. Мих, Отевановића и Јована Поповића,

Известилац извештајног одбора чита решења о предлозима:

Анђелковића т другова да се матери пок етра Милошевића, учи: теља, да стална помоћ. Извештајни одбор је мишљења да јој се да један пут за свагда 80 динара. Постоји и одвојено мишљење г. Мих. (тевановића, који је за то, да јој се издаје по двадесет динара месечно, док је год жива,

Мит. Стевановић објашњава своје мишљење, наводећи, да је пок Петар био вредан члан учитељског удружења и ваљан учитељ, а мати му је сад у врло сиротном стању. за то је мишљења да јој се издаје стална помоћ,

С. Аћимовић је за предлог г. Стевановића, но. само тако, да јој се издаје десет динара месечно.

М. Ивковић вели, да би то било против правила, јер се по правилима могу помагати само породице умрлих учитеља, но ипак је за то да јој се да један пут за свагда 30 динара.

Миг. Стевановић. Г-ђа Милошевићка је имала самог тога сина, мучила се, и патила, служила је и у „Учитељ. Школи,“ надајући се једино у свога сина да ће је у старости прихватити и помоћи, но како он умре, то сад остаде стара самохрана остављена на милост и немилост судбине. Ја молим скупштину, да јој се даје стална помоћ од 20. дин. ;

В. Терзић. Ја познајем мајку пок. Петра, али познајем и једну пороАзпу с троје-четворо деце, која има само 12. дин. помоћи, а то је поро-