Учитељ

'

602 ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ

Но, и ако је Докић умро) дух још дејствује. Ено се још ради на толиким законским пројектима, које је он изазвао! Ево и пројекта закона

"о српскоме Унпверзитету, који се једним делом својим тиче п нас учитеља!

Г. Др. В. Бакић, осведочени пријатељ српских учитеља, учеству-

јући у прављењу пројекта законског о Универзитету, није ни у овој при-

лиц! заборавио учитеље п интересе основне и средње-школске наставе. Његовом иницијативом унесепа је у чл. 42. пројекта, кој! говори о примању ђака за редовне слушаоце Унпверзитета, између осталога, ова одредба: „.....У философски факултет жоу се изузетно примити % они

„ученици, који су с врло добрим успегом свршили Учитељску Школу, а желе, „да на Универзитету ивучавају >" философско педалошку струку“ Учитељи,

који сврше Фплософско-педагошки одсек на Универаштету, моћи ће бити намменовани за наставнике педагошких предмета у Учитељским Школама, у Вишим женским Школама, и за надзорнике над основним шко-

-лама. Тиме би временом учитељске школе могле имати вичне п спремне

наставнике, а основне школе стекле би стручве надзорнике. — Дај Боже,

"да се ово п оствари! л.

ж

Кенска стручна школа у Загребу. 10 јануара ове год. на (предлог Хрват-Олав-Далматинског сабора, потврђен је: Закон о уређењу

кр. земаљске жепске стручне школе у Загребу.

Задатак је ове шкоде — како чл. 1 овога закона вели — 1) да

„девојке успособи за самостално привређивање личним радом, п 2) да их

приправи за практичан живот у кући Школа се пздржава из буџета земаљске владе. Школа је подељена на три одељка: 1 За умјетни обрт, 2 За ку-

Ћанство, 3 За трговину п књиговодетво По потреби установиће сеп

приправни течајеви за први и други одељак

Наставне планове и програме, и начин управе прописаће_ земаљска влала = у

У одељак за трговину и књиговодство примају се оне ученице, које

Фу свршиле четврти разред основне школе, без погледа на број година

„У остале одељке примају се девојке, које су свршиле бар нижу основну „школу и навршиле 12 год.

Ученице не морају цео дан провести у школи, већ свака ученица може изабрати шта жели изучити, и само та предавања похађати. Ово

се чини у корист оних девојчица, које су у таквим приликама, да не

могу имати много слободнога, времено, те могу и што привређивати И

гопет ићи у школу.

«

У практичне течајеве могу се ученице у свако доба уписати, а пспити

се не полажу.

На крају закона овлашћује се земаљска влада, де може овакве

школе отварати пи по другим градовима.

(Служб Гласник, кр хрв. зем. владе).

ж

Српски учитељски конвикт у Новоме Саду. Ових дана на-

штампан је и предат јавности: „рачунски извештај о стању срп. учит. тконв. у Нов. Саду, за 1893, год. =: