Учитељ

=

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 655

ријал непрестано и више пута меша у истом предавању, те га је ипак доста тешко памтити. После, ту се врло лако учитељ изгуби у ситницама, те претрпа ђаке толико, да не могу ни да добро одвоје ни да запамте ни главне ствари.

Због тога се мени чини, да је понајзгодније предавати Земљопис Србије по природној подели, т. ј., узимати поједине делове које су планински ланци или каке велике реке оградили, као целине, па о њима све предавати онако, као што се сад захтева да буде о појединим окрузима. Така једна целина, била би, на пр, Тимочка долина са свима околним брдима. У. сваком је погледу то једна целина: географски, по природним и људским производима, по занимању, храни, обичајима, говору, песми, игри. Зашто цепати таку једну целину најпре на три парчета, па после опет кубурити, док се та парчад склопе, да направе ону природну целину, коју емо ми развалили. У таке целине спадају и: Посавина, Подунавље, Поморавље, Нишавека долина и т. д. А јужни крајеви сачињавали би целине ограничене појединим рекама и планинама: Јужна и Западна Морава, Ибар, Дрина, Цер, Медведник и т. Д. Пошто би се овака једна целина потпуно упознала, онда би се, напослетку, казало под које округе она спада. Административна би подела, дакле, дошла, на послетку. -

Ма којим се од ова три начина предавало, свакад се упоанавање даљега земљишта наставља на оно, што су ученици непосредно посматрали.

Чим се пређе на земљиште, које ученици не могу посматрати, прво се одређује правац ш положај онога парчета, о коме ће се предавати, према школи и околним брдима, путовима равницама и рекама, које су ученици непосредно посматрали. "Го ново парче могао би учитељ, пре часа, на започетој рељевној карти Србије, сам преставити, па" сад само показати и питати: на којој је страни одавде, којим би се путем ишло, колико је итд. Али млого је боље да се на часу и преставља (разуме се "свакад најпре пластички, па цртама) једно по једно о чему се предаје. Овако, метина, иде млого спорије, али се лакшва и боље научи и вернија се слика добије. У четвороразредној школи неће бити времена да се овако ради, али у подељеним школама сасвим лако може. Ако неће бити на овај други начин, онда је боље да има рељевна карта целе Србије, па да се с ње учи о сваком поједином парчету, а не да се износи парче по парче, кад се о чему предаје. Али у сваком случају, ученици треба сами, уз припомоћ учитељеву, да праве рељевну карту целе Србије, па макар то било о сваком парчету пошто