Учитељ

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЊЕ 685

речено да сето ради при упознавању појединих области: ученици најпре добро то науче престављајући пластички и цртама, и показујући на школској карти, па онда описују то и престављају опет пиластички и цртама, не гледајући у карту, дакле напамет, ио слици коју о целој Србији имају у својој глави. У овоме ће се ученици дотле веџбати, докле не узмогну све то лепо описати и бар приближно правилну слику Србије направити напамет. И ту се неће захтевати баш све појединости, које су они учили у појединим областима, но само најважније: планински ланци, важније реке, равнице, вароши итд. и бар отприлике приближно њихов међусобни положај. Не може се захтевати, да ученик зна баш тачно, где и како, према околним географ. предметима стоји Рипањ, или баш тачно све вијуге и савијутке једне реке на пр. Тимок или Нишаве: али се мора захтевати да зна напамет и да тако може и преставити, да није Рипањ између јужне и западне Мораве или на левој обали Мораве и да не тече Нишава кроз Србију од севера на југ.

И на испиту ученици треба да знају ово важније, овако, без карте. Онако, као што смо рекли, да ученици треба да имају у евести слику о једном пределу, и да се тек тада може 'ематрати да су они тај део Србије упознали, кад таку слику имају, те је могу и направити (пластички и цртама преставити) и описати натамет, тако је и за целу Србију. Ио целој Србији они треба да имају таку слику и да је могу, бар најважније из ње, приближно верно и казати и преставити. Тек кад ученици ово добро знаду, они су научили земљопис Србије како ваља и како ве захтева Али 40 овога се 9 млогим школима не само основним но другим већим, никад нити иде нити Долази. Већином је последња мета земљописној настави, да ученик е карте прочита имена река, брда, вароши итд то се обично зове, „да уме ученик наћи на карти“. Међутим, то треба да буде, “ У школама где се методички ради, то јесте срество, а циљ је да се добије слика у свести д Дотичној земљи њеном положају, земљишту, међусобном положају географских предмета у њој, онако, како је напред речено. А кад се тако ради, онда, разуме се, да ће ученик умети све то и на готовој карти наћи и прочитати. Али пр ово „налажење на карти“ већином се веома погрешно разуме. Млоги разумеју чак, да то значи да уме брзо наћи и прочитати име дотичног географског предмета. И у огромној већини и основних и других школа то ученици и науче, и ништа даље. Подајте ученицима тих школа Једну »Мутаву карту“ ма које земље, коју они најбоље знаду, они неће ни познати, која је то земља, а јадно ти, да ће знати тоједине географ предмете у њој. Наши ђаци уче већином чи-

498

ученик