Учитељ

'662 ФИЛОЗОФ ПЕДАГОГ ЛОБ

Многи су, велп Лок, тог мишљења да имаде урођених идеја, које човек рођењем собом у души својој доноси. То се не да нш практичеп, ни теорички доказати (' практичне стране наб уверава нпр ово, што код разних људи у разно доба нема општег моралног правила, које би „за све једнако важило. (' теорпске стране нас уверава противном нпр. нешто, што постоји. то одпста јесте то; пили: немогуће је то, да један и исти предмет у исти мах п да постоји п да не постоји. Кад би било

урођених идеја, онда ба п пдиоте, деца п необразовани људи о свему“

"знали, односно били би свесни, јер што ја знам, онда сам п свестан тога.

На позитивизму оснива Локе свој сензуализам, по коме само чулним.

посматрањем ствари добијамо преставе. Рад чулног посматрања бива "сензацијом Т. ј. посматрањем спољашњих предмета, и рефленсијом Т. ј. посматрање унутрашње радње човечје. Сензацијом п реФлекспјом, даклем, добијамо преставе, које су иросте п сложене,

Просте преставе су које добпјамо само једним чулом нпр очима боју, ушима звук; пили које добијамо помоћу више чула впр. покретање ствари можемо приметити гледањем п осетити шштањем ; пли које добијамо рефлекепјом нпр. пдеја воље, правде итд. ; плп које добијамо пи сензацијом и рефлексијом нпр. појам силе, појам сукцесије итд. Оложене (комплексне) преставе се деле по начину (тод) нпр. модификација простора по даљини, облик Фпгура итд., модификација времена нпр. вечност, краткоћа времена; даље се деле комплекене преставе по супстанцији нир. основ пи подлога спајања престава; п напослетку по одношају нпр. кад се преставе спајају једна с' другом, а према неком одношају тако, „да посматрајући тај спој престава, можемо распознати поједине преставе.

Као што се јасно пз овог види Локова Филозофија се оснива на "оној старој изреци: ХИ ехЕ та пиеПесћи, апод поп Јен! по зепки, која је „парека основ сваком рацпоналном раду, те п Филозофско-педагошком.

п. Одношај педагогије и филозофије.

Пре но што пређемо специјално па Локову педагогију ваља да сравнимо принципе његове Филозофпје са приншишшма његове педагогије. „Ток је изнео своје п педагошке филозофске принципе у својим делима: „Мисли 0 дечијем образовању“ (Зоте #ћосћће еупсемиће сапсаНоп), које је дело пзашло 1698; „Покушај на човековом разуму“ (Ап еззау сопсетше ћшоап ппдег ап и). које је дело прво пзашло на француском (превод је "СЛеге), а после па енглеском 1690 год. И шта је главно у овим делима 2 Главно је то, да је Лок пристала пада сувременог евдајмонизма, по коме човек треба да је срећан овога света т.ј. у свему да је задовољан. Но и ако је у Лока етички правац евдајмонизам, ппак Лок тражи од педагогије, да тако образује, како би сваки човек са што мање био задовољан, те да сваки што мање непријатности и бола трпи. Али, како човек увек "трпи непријатности душевних по телесних, то пшак Лок пзплази мало из