Учитељ

664 ФИЛОЗОФ ПЕДАГОГ ЛОК

2) Треба се што чешће дневно прати ц нупати у тладној води. Као. Рр у

што смо руке извежбали силним прањем на разне температуре, то би могли п ногама постићи кад бп се вежбалп

8) Купању и ирању додаје Лок т, телесне вежбе у исти мав нпр. пли„ вање, које је Лок по примеру Римљана ставио у исти ред са читањем п писањем по оној латинској: пес Шбегаз 4УСЊ, пес пафате ! Разуме се, да п Лок спомиње, да није слободно ићи у рејан у воду, пли угрејан шти

хладну воду итд. Овде, као и свуда, више вреде добри примери АИ СВИХ.

опомена п правила 4) Треба се по потреби одморити. Као што је нужно кретање тела,.

тако је нуждан п одмор. Од свег одмора највише помаже здрављу Њ растењу спавање. Време спавања ваља постепено ограничавати, п то

почев од седме године. Здравој деци је довољно седам сах спавања, а долешљивој нешто више. На време дећи и рано устати врло су племените навике, јер је њима добит и морална п здравствена, Спавање треба да је на тврдој постељи, јер се тело на мекој постељи угњили или што веле Срби разњежи.

0) Одељло дечије не сме бити топло ни у које годишње доба, да се

тиме тело прпвикава промени времена 0 тесном оделу се врло сарка-

стично изражава Лок, а са тврдњом, да се тело стезањем не дотерује,.

већ кржљави.

6) Дечија дијета. Прост п умерен живот је, вели Лок, пут задовољ-

ству и срећи. да то је противан, ако се деци даје много пи различите

хране, а особито пића „пзузев мало п ретка пића пива“! Треба децу одучавати, да пију пре но што су једа. Лок се не обзпре само на квантитет п квалитет јела и пшћа, већ и на ред при јелу и пићу ЛтД.

Ту. Психичко образовање.

Принцип пситичког образовања. Као главни принцаш пепхичкор обра-

зовања ставпо је Лок образовање карактера. Под карактером Лок разуме јачину духа. Као што здраво и извежбано тело може да издржи разне непри-

јат ности, тако истон дух може да издржи разне непријатности. Та сталва.

издржљивост је карактер т. Ј црта човечије душевне јакости.

Нужсност пи могућност псисичког образовања. Поред општег тумачења, |

да је по, прпроди човек стављен на милост и немилост крутој природи, и да је бат ва то нуждан утецај старијих п свеснијих, односно да су за то старији по свеснији дужни неговати, васпптати п образовати слабог п неразвијеног, додаје Лок и различитост индивидуалитета које се као. нужност образовања пстиче. У нужности налази Лок непосредно и могућност образовање, јер је, вели сам, нужно увек и могуће; а посредно је доказао ту могућност у свом тумачењу против урођених престава п за. пекуство као основ сваком знању. Преставе су основ звању. Преставе: нису урођене, но их ми добијамо помоћу чула Од тих престава ми добпјамо знање. То знање је сензитивно, најслабије; интуитивно најјаче,

апарате ето ве ен