Учитељ

из школског живота СЕ

Ви што седште напред (напред су седели најбољи ђаци), држите књиге пред вама отворене, да онај што иза вас говори може гледати). То да учине сви, те да онај не гледа само на једно место Кад који не зна што га ћата запшта, нек почне да дрхти и плаче, па каже ла се уплашпо. Шта ти није још говорио завршивши претњом ако незнаднемо.

У том отворише се школска врата п ми видесмо, како пх пандур гурну, па се пзмаче натраг, те уђе ћата.

За њим ђе и пандур п некп керови : Зе које пандур и кметови једва истераше и8 школе.

Овај ћата, био је чудовиште од ћала онога времена. Крупна људима, страшна погледа, а бркови су му добре педи.

На њему је турско одело : чакшшре чојане, кроја као у некадашњих. књажевих татара, богато везене срмајли-гајтаном око џепова, којих тур само за једну пед не допшраше до земље, ћурче оперважено великом лисичином, фес на глави са великом кићанком. Преко сплава опасан свилевим трамболозеом, од ког ресе висе низ леву бутину, а за сплавом пиштољ сребрњак и арбија.

Пандур такође беше страшан. Нека висока, сува, дуговрата људескара, црвена препланула лица, великих бркова. И он се укитш уз дувар близу школских врата.

ата седе за сто. Испшт полугодишњи. Учитељ му показа Формуларе за пспшти књиге пз којих ће пштати, па се уклони на страну и. испит се поче. |

Прозва једног букварца п рече му да чита АНИНА. Том се: речи почињао један чланчић у буквару.

Овај поче:

Аз, — а, људи, ес, како — лек, — Алек; слово, а3 наш — сан Аљлексан; добро, рци, иже, дри — Аленсандри; ја — ја Александрија, Буки, људи, аз — бла; глагољ, он — %0 — блало: добро, јаћ, 4је блалодје; ја — ја — блалодјеја, паш иже — ни — блалодјејани ; је је — блалодјејаније. И т. Д

Тако се је онда читао Буквар од краја до краја по много пута, п кад се узме да је се морало викати из свега гласа, лако је замислити, какве су то тешкоће за децу биле, а већ, како се на овај начин научило, читати, сачувај Боже!

Но било је ђака, који су дошав у школу, знали говорити пословачки, а овај говор опет је био нека врста срицања речи, алџ много природнији од напред изложеног, па су они п брже научили да природно. читају. Остали, који то нису знали, научили су, слушајући од њих читати ва памет, па су читали гледајући у Буквар само Форме ради, јер ко те је нптао опда, да ли баш знаш п разумеш оно што читаш. И ва то је после право читање ишло врло тешко. На, пример, док прочиташ : Авала, Ваљево: А, А, Ав, ва вал, вала, Ва, Ваљ, ље, љево, и Тед.