Учитељ

из школског живота 619

ваху својим друговима: Бре! Наш учитељ седи баш први до ћЋале, еј „благо њему!

Кад је већ био ћата готов да пође, отвори врата на школи један кмет и рече: изшђи бре, ви највећи, да шетате коње док пође ћата, и ми појурисмо стрмоглавце један преко другог и преко клупа, јер смо знали, да онај што шета коња добије бакшиш.

Ћатиног коња већ није смео ни један ђак шетати, јер то беше некакав снлан хат, са богатим накитом на узди и грудима, покрпвен преко «седла ашом од међедине оперваженом наоколо црвеном чохом, која пмаше на стражњим ћошковима, што низ коњске бутине висе вешто пзвезена и уплетена слова А. К. и вад њима круницу, и њега је пандур једва држећи шетао.

Ђаци прихватише сексану') и осталих 7—98 коња пратње ћатине, јер су с њим, осим два пандура, ишли од села до села по 5—6 куетова и осталих му пријатеља, па кад се из једног села врате ло 2—9; из тог села иду даље с њим по толико, те је с њим увек читава галама.

Пошто је већ било све спремно за полазак, изађе ћата са чибукох у руци од по два метра п лулом колико песница, а за њим по сви остели.

Пандур му И силног хата и прими од њега чубук док он узјаха.

Примивши чибук од пандура, халакну с хатом напред.

Међу тим један пандур и још двоица из пратње бијаху пзмакли напред за једно 200—300 корака и кад се ћата крену, викну један танко гласовито песму: „Оив соколе где ћемо на конак“ ит. дља ови што за, атом пођоше; ударшне у пуцњаву из пиштоља и тако весело одоше.

Ма остасмо пред школом гледајући за њима и чудећи се спли их тоспоству ћативом. Кад уђосмо у школу доће учитељ да нас пусти кућама и каза нам: Децо, добро сте се показали, Фалпо се ћата с вама при ручку.

Нашој радости није било краја, кад ове речи чусмо од учитеља и успут кућама зарпцасмо се један другоме, да ћемо на пдућем испиту, још боље знати.

А. М. Максић учитељ. »

Хоћу да га поправим. — Одакле спр Упштах једног младића првих дана мог учитељавања у Ур... спазивши га у последњој клупи с краја Младић зачуђено погледа прво у мене, по том на ђаке и опет зау«стави поглед на мени Као шћаше нешто да рекне, али немађаше речи. Хотећи да га ипзвучем из забуне рекох :

1) (ексана је коњ са самаром, на ком се носе ћатине спаваће аљине и друге потребе за, пут.