Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 659

Полетарке. Пјесме за српску дјецу, од Светозара Н. Ћоровића, Мостар 1894 Стр. 48. Ц 25 новч. — Наша литература за децу и ако је у прози прилично обилата и сваким даном расте, врло је оскудна у песмг. То значи да је ова врста дечје књижевности или сувише тешка за рад или се не сматра за потребну. Ово друго неће бити, а поглавит је узрок слабој пој “ви песама за децу, што се за ваљану дечју песму много захтева. «Садржина њена треба да је потпуно џојмљива уму дечјем, а уз то да је маломе читаоцу пријатна и да га заними Садржином мора потпуно хармонисати облик песме, а он ће бити згодан, ако му је стих краћи п израз јачи, а свагда да је језик — дечји, Ту се још захтева п песников таленат, познавање детиње душе и преношење у положај једнога детета, да би се његовим очима ствари посматрале.

Као потврда свему овоме, стоји Факат, да српска дечја књига осим Змаја, нема више ни једног песника, који је са потпуном срећом и успехом могао написати коју песму за децу. До душе и Стева В. Поповић био је срећан у неким покушајима те врсте, али је показао слабу плодност; Уз њих, сматрали су за дужност и други наши песници огледати се на пољу дечје песме, али нису погозлили прави пут. Осим њих вежбају се у томе послу и многи звани п незвани у разним дечјим листовима и збиркама, али је и то сво испод критике.

Па и Ћоровић, доста срећап у озбиљној песми, није нам у својим

„Полетаркама“ дао наде да ће моћи икад дечјим песником бити. И његове

су „Полетарке“ невешто подражавање Змају, садржина им је више озбиљна, те као да тшвац није у њима ни помпиљао на децу ; сем пст шест песмпца у којима се слика каква сцена из дечјег живота, остале су сувопарни монолози, декламације п молитве Језик у њима није дечји, него више језик

"одраслих, грдно је много израза апстрактних за децу, а и стихови су не-

како дугачки и много отегнути, те с тога досадни. Погрешка је, што се

"много речи трошило ни онде где им није било место. а та растегнутост не «сме се допустити у дечјој песми и ако је она сад уобичајена

Оних девет додатих слика лепе су и ако нису нове. У осталом сваки покушај на дечјој песми није у нас на одмет, па макар од наппсанога један десети део имао вредности. у

6. С:

Српска граматичица по новом програму за ТУ раз. ссн. школе, удесио Џав. В. Несторовић учитељ.

Ми смо, говорећи о граматичицама г. Жив. Симића, казали да се граматика у осн. школи не може учити из књига, и да за тај предмет не

"требају никакве књиге, јер се оно материјала из граматике може и мора

научити без књиге, па и опет се нашао г. Павле да напише ову граматичицу.

Кад већ постоји једна овака граматика и њене ћерке граматичице,

онда је ова могла слободно изостати Тим пре, што у оним граматичицама.