Учитељ

695 ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ

се да је преспавао целу нашу часну и јавну полптичку борбу, па наси не познаје. А да којп се још чиновнички ред више оппре својим ми'истрима, кад затреба, него учптељи, болан докторе 2:

Сем овога, г. доктор професор то тумачи и, овлађивањем елементима којп су позвани да слушају, а не да управљају“. Глете молимо вас. А у ком веку ви живите г. докторе! Ну пмате право ви отворено признаје да сте реакцпонађр!

Да пмамо реч с каквим паметним п учеивим човеком, ред би бпло сад да доказујемо за што учитељи треба да буду у Просв. Сав, алп овоме; господину то не треба, нити би му се могло доказатп.

Господин доктор вели да учитељи у многоме сметају рад Просв. Савету, и да с учитељима углед и ауторптет Просн. Савета не могу бити велики. Г. докторе, немојте овако говорити напамет него кажпте чиме сметају учитељи раду у Просв. Савету жад сте ис ви, има скоро 2 године, илићушка ла из Просв Савета2 За Бога немојте лагати, ви пред»јете Логаку! А чиме то учитељи убијају углед п ауторштет треба Савету 2 Је: ли за то што немају празну докторску диплому као ви Иди за то, што су од „ниског рода п племена“, а нису бпрократске плаве крви као ви Ано то чине незнањем својим, нажите и донажитв.

Али бадава бп се упињали да то докажете јер се зна и признаје (сем вас) да су учитељи, нарочито онџ на које ви вичете, за свој посао. баш спремни, То ови доказују и својим удружењем, листом „ Учитељем“, дечијом књожевношћу. А вид'те г. докторе, ви сте по закону дужни да; штампате ваш предмет па још то нисте учинили. Што ли то И још нешто горег Скоро ће бити пола године како ви никако не пдете да држите“ часове у Вел. Школи, а држите предавања у „књижевној заједници“ п сваки дан пишете чланке у „Реду“. Зар вас народ за то плаћа 2 Зар се: тако подиже углед Вел. Школп 2 :

Г. доктор вели како „пзгледа апсурдно да о пштањима средње п више школе могу решавати људи којџ средњу школу нису свршиш а. вишу викако нису ни полазили“. Из ових речи г. докторових види се да он незна да је учптељска школа нешто више од средње школе п да све школе свуда у свету, па п код нас, стоје у некој органској целпић : Да сваки школски радник треба да зна њине везе, односе п главне карактерпстике, У осталом, ако је апсурдно да учптељи решавају гштања. средње и више наставе, још апсурдније је да о основној пастави решава један професор Велике Школе, г. Недић, који није ни завпрно у осн. школу, од како је из ње пре 20 година изашао, и којт се није НИКуд, макао у Србију даље од Београда, те не познаје ни своју рођену земљу ип народ, а осн. школа треба да буде права народна школа. И, опда заиста т. Недић не може о њој ипшта паметно решавати.

Говорећи о саставу Просв. г. доктор вели: „У Просв. Савет треба да уђу ... људи јаки умом, богати иснуством, виђени именом п угледни положајем својим“. Од људи угледних по положају ту бп морао доћи