Учитељ

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 115

ћање изрази, искаже, не дај му одушке којом би се то осећање излило.

Исказивање, дакле, својиг осећања разним спољним знацима, па ш гласом певањем, јесте једна органска ч душевна потреба човсчија. Незадовољавањем те потребе, сва се пријатна осећања. слабе, а сва непријатна појачавају

И принцип гармониског образовања и принцип природности у настави заповедно налажу, већ по томе се види, да ни једна школа не семе бити без певања. Налажу се тога, што би иначе васпитање било и нехармонично и неприродно, противуречило би детињој природи и сметало правилном душевном и телесном развитку.

Но сем тога има још и млого других, такође врло важних и јаких разлога, да се певање мора предавати у основној школи. —

2) Певање је једно од најважнијих и најмоћнијих срестава за обнављање и распиривање пријатних и племенитих осећања у другима. Онако исто, као што ми можемо говором изазвати неке мисли у другима и дати и нове мисли самим речима, тако ми можемо и говором за осећања — а такав је говор певање изазивати стара и стварати нова осећања у другима, и појачавати душевно расположење. Онако исто, као што невесело и свуждено лице у других изазивају у нама и осећање невеселости и снуждености, тако исто и други изрази за осећања · — усклик, пеема -- изазивају веселост и пријатност.

Та органска потреба човекова и така везаности узајамни утицај између осећања и гласа, нарочито песме, и јесте узрок што певање има онако силног дејства на човечије срце од колевке, па до гроба. 'ТГо чини, те и у оним местима, где школа не води рачуна о тој природној потреби својих ученика, ови ипак певају онако и оно, што и како чују у својој околини, често и најскаредније песме. Го је узрок, што дете још у колевци, па и после целога живота радо слуша песму; њом се затрева н одушевљава; нама своје јаде и невоље казује; њоме. се теши и надом запаја; њоме блажи и туђе невоље. Отуда у времену великог одушевљења и заталасаности осећања, у данима великих радости п жалости народних јавља се највише нових мелодија и песама. Отуда код народа, који су могли да се користе искуством ранијих генерација за неколико хиљада година, створи се уверење, да је певање један од најсигурнијих знакова, по којима се може познати у каком благостању живи један народ Најозбиљнији и признати научњаци тврде, како је у Кинеској, која. има иза себе хиљадугодишње искуство, био. обичај (а можда је и оадаА да се Управитељи појединих области