Учитељ

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 121

Као год што нико не може тачно и правилно научити говорити, учећи саму Граматику, тако исто ни певање нико не може научити учећи сам тај теориски део певања. И као год што је правило, да се Граматичка правила уче самим говором извођењем из примера, тако исто и из истих разлога захтева се, да се и та правила за певање уче самим певањем, т. ј. на примерима. Огромпа већина света и данав учи и научи свој "матерњи језик и правилно и тачно без једног једитог граматичког правила. Па тако је и с певањем. Огромна већина људи, који умеју што певати, научили су то без икаке теорије пе вања. Па и данас се највише тако учи и правилно говорити и певати. Међутим, обратно не може да буде ни у учењу говора ни у учењу певања. Може човек учити и научити целу теорију певања, па опет неће умети ни једне песме отпевати, ако се није веџбао у самом певању.

То је разлог, зашто ве учење овог теориског дела певања (елем. веџбање) не сме одвајати од самога веџбања у певању, као што се је до скора радило у млогим немачким школама, па у понекима још и даћас ради. Тамо су узимата ова елементарна веџбања најпре, као припрема за учење певања, па ве на певање прелазило тек онда, пошто ученици добро науче тај припремни теориски део.

У та елементарна веџбања (теориски део певања) спадају тројака: мелодичка динамичка и ритмичка веџбања,

а) Мелодичка веџбања. 'Го су веџбања у разликовању виших и нижих тонова (тањи и дебљи глас). Кад ученици умеју разликовати виши тон од нижега и кад могу и сами спуштати и повишавати глас, кад им се то захтева, онда је млого лакше показати им како се нека песма пева, а и они ће то много лакше схватити и научити. А то је потребно у свакој песми, јер свуда има нижих ин вижих тонова. Истина, ученици би могли —- тако се и ради саду већини осн. школа — учити па и научити певање млогих песама, а да ништа не чују и не знају шта је виши а шта нижи глас (тон), простим слушањем и подражавањем учитељевом певању. Али то је млого теже и спорије како за учитеља, тако и за ученика.

Зато се мора одмах при учењу шрве шесме ученицима показати шта је нижи, а шта виши глас (тон), т. ј. шта је „спуштање“ а шта „дизање» глава. Најбоље је да се то учини јошу | разреду. А моћи ће, држим, другога течаја. Отићи ће на то нешто времена, али у толико ће се после брже и лакше све песме учити. У првим тоновима сваке песме већ има виших и нижих, Кад дође на ред показивање самога певања те песме, онда ће учитељ испевавши прву строфу, скренути пажњу на „тањи“ и

УЧИТЕЉ 48