Учитељ

о школској дисцинлини 148

томе, да се већ с прво часа уведе тај поредак, на који учитељ тоће да навикне ученике; јер и најмање пропуштање чега, веома се тешко доцвиј исправља. Многи млади учитељи греше против овог правила, и само због тога што мисле да придобију љубав ученика повдађивањем к њиховим пошалпцама ; овоме сам не један пут био сведок. Љубав, задобивена попуштањем, није права љубав; истинита љубав без уважења не може се замислити ; задобите код ученика уважење а љубав ће се сама собом појавити. Један млад учптељ коме сам ја, при ступању његовом на определење, саветовао да се строго придржава горепоменутог правила, пренебрегао је мој савет п попуштањем својим, што му се не може опростити, у место љубави задобио је од ученика само неуважење к себи, тако, да му није могуће по пстеку године дана да подаље остане на том месту, У осталом ово му је било за памет на цео живот Доцније ступивши, на друго место, оп већ није повлађивао ученицима п успео је потпуно да придобије њихово уважење и љубав. -

Изгледа као да би високи раст, спаспта п величанствена слика учитеља требала да знатно помаже одржавању диспиплине. Али ни то увек не бива. Често сам пута имао прилике да код таквих учитеља видим рђаву дисциплину п обратно: веома добро код малих растом п не са свим стаситих људи. Ствар, разуме се није у расту, п није у стасптости, но највише у умењу прихватшти се за посао.

Најглавније правило којим се учитељ мора непрестано руководити јест праведност, пеподмитљива справедљивост к свима и сваком без разлаике. Само праведношћу он може придобити себи уважење п љубав. Ако он буде имао љубимаца, према чијим пошалицама буде слеп, онда он тиме само пзазива друге ученике п даје им повода за рђаве поступке. Не може се такође опростити учитељу, а пи неправедно је, ако се он различно понаша према ученицима из узрока ако је један од њих може бити син обућарев а други син каквог већег чиновипка. У школи, у очима учитеља, само приљежност п морално владање ученика мора имати значење а не положај и стање родитеља. Неправедношћу у овом погледу учитељ унижава себе п своје звање. Осем тога, праведност захтева, да учитељ припозпа добре стране п оних ученика, који су у многим случајевима достојни куђења; јер нема, таквог поквареног човека, а тим пре младића који подлежи образовању, код кога не би било и добрих особина Због тога усађујте добре особине у оне ваше ученике, које сте ви често принуђени да кудите п уважавајте таг ове особине. Само тако ћете моћи задобити њихово поверење п расположење, што вам је неопходно, да бп успешно радили И сами ученици ће тада опазити, да ви не кудите њих лично, него њихове недостатке 1 пороке. Само се таквим путем п могу псправити такви учени.

Неправедно је такође — мање способне ученике остављати без. пажње п забављати се само са онџма. који по способностима добро схва-