Учитељ

754. | КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ УЧЕНИКА

постићи циљеви, који се васпитањем у опште желе постићи. Али оно,

што може бити предмет спора, што још није довољно рашчишћено, то.

је питање: да ли деца, као бића још довољно умно и морално неразви-

_јена могу битџ одговорна. за своја дела, п, према томе, да ли она за своје кривице подлеже систему кажњавања 2 ;

Данас ностоји нарочита школа — на пр. талијанска, које је представник Ломброво — која заступа то начело: да су људи неодговорни за своја дела, с тога, што су онџ, какви су такви, производ друштва, и што нису у стању да схвате и И свима приликама у своме животу.

Ако би се ова теорија могла усвојити у погледу људи, — то у коико ли се пре мора усвојити у погледу деце, која се још мање могу

одупрети приликама п да њима господаре, п која уз то немају довољно свести, да. могу расудити шта је добро а шта зло 2

Полазећи од начела Ломброзове школе п имајући у виду ту окол"ност, да су деца умно п морало неразвијена, | питање о одговорности уче- ника могли бисмо овако Формуловати : -

Да УУ су ученџими одтоворни за своја дела мџ да ли подлеже казнама, које су за њиг у коли прописане г

|

Ваља нам претходно обазрети се на питање о кривици и кривичности. Шта значи бити кршв учинити кривицу 2

Познато нам је, како у друштву владају извесни појмови о правима, и Зужностима, и како су према овим појмовима утврђена правила, по којима се сваки члан у своме животу мора управљати, ако пе жели да искуси зле последице. Себични интереси, које сваки члан друштва по природи својој мора имати, долазе у сукоб са личним интересима другог члана друштва, и тако се јавља потреба општег интереса, на коме друштво почива. Себични интереси теже искључиво одржању индивидуе, а општи напретку друштвене целине, но под том погодбом, да са напретком цедине напредују и сви делови њени сви чланови друштва. Овде се прогрес индивидуе врши посредно, преко друштва, а тамо непосредно. Радити у општу корист, значи радити п за себе п за друштво а у том раду за ступљена су оба начела: и егопзма и алтрупзма. Али, како у овоме раду у корист друштвеног. напретка лична корист долази на друго место, док је међутим она сваком члану друштвеном, апстрахујући га као засебну јединку, претежнија од опште користи, поште. она долази непосредно _и боље се опажа, — то често бива, да поједини чланови запостављају општу корист својој личној, избегавајући да од своје стране принесу ма што у корист општности. Услед овога, између друштва и појединих члапова јављају се несугласице, а да би се ове избегле или бар свеле на, што мањи број, друштво поставља извесне границе, одређује извесне