Учитељ

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ УЧЕНИКА. - - 159

у школи буде одговорности, па ма томе се противиле све могуће теорије. Ова примедба сасвим је умесна, нарочито пак кад се узме у обзпр то, да друштво казни п оне своје аноне, који су умно знатно ограничени,

Треба имати у виду, да је ословни принцап у друштву: одржање друштва. Ово је основни принциш из кога истичу сви даљи принципи о одговорности п над којим не може бптп никаквог другог принципа.

Пошто је, дакле, одржање друштва основни принцип, то је друштво приморано да лечи п уклања своје мане п недостатке Може још п бити питање о начину лечења и отклањања тих мана п недостатака, али ни у овом погледу не може се сувише много обзпрати на моралне принципе. Без сумње, на прво место долазе блага средства, али кад ова нису у стању да помогну, онда не остаје ништа друго до да се употребе строжије мере, према приликама п личностима. а

Као што рекосмо, на принципу друштвеног опстанка почива одговорност у друштву. Друштво, поред осталога, жели да припреми своју“ омладину, да је васпита, п у том циљу прописује извесна правила. Старији вастштавају и поучавају млађе, и пошто друкчије не може бити, то су они п позвани да прописују друга правила. Учешће омладине у овом погледу мора бпти пекључено ; јер кад би омладина била кадра да, прописује сама себи правила, опа би бпла свесна, а као таквој не би ни било потребно васепштање од старијих. Старији су бпли омладина; они имају искуства; онп знају шта је омладина, шта је за њу добро, а шта рђаво, шта она може а шта не, па према томе и подетавају начин васпитања. Полазећи са овог гледишта, ми можемо врао лако доћи до следећих закључака :

Они, који руководе наставом и васпитањем, а да знају:

1, у ком циљу ваља смладину васиштати 2

2., ка:ви треба да су васпитачи 2

д., шта се може од омладине тражити п очекивати, 1. ј. којих џедобностп и у којој мери она има у дапом моменту и

4., којим средствима и на који начин треба васпитати омладину 2

тражи, да у

.

Кад се сва ова питања расправе како треба и кад се у школи поступак подели према природи дечијој, — тада одговорност ученика постаје оправдана. У овом случају мора се водити рачуна о томе, шта. ученици појимају а шта не, шта могу радити а шта не. И кад се узме у обзир, да ученици ово или оно појимају п да су кадри извршити, онда | је казна умесна за свакога онога, који противно радп Разуме се, од велаике је вредности имати на уму то, да казне морају одговарати дечјој природи и да се морају разумно вршити,

Узелп смо, дакле, само један принцип из практичне нужности, п он нас је довео до закључка, да су ученици одговорни за евоја дела у школп, за време часова и надзора учптељевог. Овај принцип практичне