Учитељ

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 765

бити само да се каже да су се 4 учит скушитипе начелно, дакле у самој основи, изразилде против оваког надзора баш за то што је неправедан њ несувремен, и да су учитељи у „У чит,“ много злапа«а написали против оваког надзора. Па и сам уредник „Уч. Беси,“ некад је у новинама писао најоштрије против овог надзора. А ово је овако речено ваљда да „Учит Весн,“ буде „верап тумач учитељских жеља и потреба“ !!

Особито пажњу, по својој тлупости, васлужује чланак; „Прва поука, о васпптању“. 'Тој чланак кипти све оваким бесмислицама: „Када се (Богу ради погрешака наших на нас, људе, расрди и наљути, онда нам наређује да своју рођену децу жртвујемо Молоху“. Да су деца рођена за то „ла живећи и радећи узносе славу и хвалу Божију“. Да су „злато сребро и остали метали познати људима још од постанка света“. Да деца „ако и умру не губе се, него прелазе из једнога живота у други,“ Да су деца створови којима су сами прсти божији вештачки облик начинили“, и удепа. се стварају из нашега бића". „Јер се Бог смиловао на грешни град Нипиву и на становнике у њему само за то, што у њему бијаше много деце“. „Јер кад се Бог брине за младе гавранове, како се онда не би бринуо за децу“. „Да храна не сити, да мелем пе лечи и одело пе утопљава све дотле, док Бог не благослови . „Злато, сребро и остало благо прелази од једнога другоме, те према томе то није својана једнога него заједничка“. (Дакле, ми смо у царству -комупе!) „Децу џак дао је Бог родитељима и опа су само њихова и ничија више (А Божија) те их према томе нико па свету не може од њих одузети“ (А кад се узму у војску и изведу у битку) И ово се све подмеће „највећим педагозима светским данашњег времена“, што је рекао јеврејски цар Давид. и евангелист Матеја пре толико векова!

Гади рекламе, у овом писму штампају се п писма неких учитеља са. непотпуним именима, те не знамо која су то угледни учитељи који налазе да треба да излази код „Учитеља“ џ овакав један лист и чије би мишљење било меродавно по овој ствари те их уредник публикује.

Али од свију писама пајвиђеније место заузима писмо г. Срете Лазаревића уч, из Пожеге, у коме има и неколико неистина. Поменућемо само две — најкрупније. Г. Срета каже да је изрека: „Бог да прости учитеља па родитеља постала, „У оном времену када цароваше сила силника“ и да је то било страшно изрећи, али „чарод стеже очима и рече . да тим вели да „учитеља толико питају о школи и њеним потребама колико и врана. скелеџију“, и уредник то потврђује. са речима: „Те већ видесмо“. Кратко да се пзразимо, ово је срамота рећи у времену кад се позивају учитељи да сам! саставе пројекат закона 0 осн школама, кад се бирају за шк. надзорншке, кад се бирају за чланове Просв. Савета, кад им се даје на оцену свака књига намењена осн, школи, и, кад се узимају у сваку коми: сију за израду ма каквих основа, правила, за осн, школу и њене наставнике. Писац и уредник хтели би, ваљда, да се одмаф учини све што учитељи желе, а заоорављају какви су у том погледу били до пре неколико година,