Учитељ
782 ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ
опет одмор. Како за време рада, тако и за време одмора, мерила. се по 20 4 минута фегроставош“ снага мишића, Тим испитивањем дошло се до неочекиваних резултата. Душевпим радом испрва се је повишила енергија мишића, што се може протумачити потпицањем од душевног рада. Али онда „отпочне падање теразија За чудо је да после одмора од читавог сата снага мишића није порасла, па чак и у 2 сата после подне, кад је опет отпочета настава, снага бијаше мања него у 12 сати. Келер је испитивао у колико разни душевни радови умарају, пробао је то читањем немачког (матерњег) | и туђег текста, певањем и гимнастиком, па је утврдио и ону вијуг 2 која се развије без душевне радње, и која другим баш ни у чем не пре „личи, Резултат је био неочекиван. Певање и гимнастика више умарају, дуглевни рад. Кад се тако испитивање настави, поћи ће за руком ад. з „распоред часова тако уреди, како ће ученици наставом бити што љ АЕ
„оптерећени, 4 „Школљ,. Вјесн.“ 21
=
Међународна статистика основних школа,“)
Име државе Број становника Број школа Број учен. на 1 0 становника Проценат неписм.
"Француска, 38.343.192 81.857 16,48 9,4
Немачка 49,428,470 56.560 16,08 0,5
Италија _ 30,847 291 — 56.394 7.67 49 ()
Русија (у 1887 г.) 94,980.083 – 46.880 2,37 108.
Пруска 99,957.367 34.742 16,48 0,82 (8)
В. Британија, 38,25.199 30.959 14,6 9,0 = 4
Шпанија 17,247 738 80 105 10,95 72,0 | _ Аустрија, 94,814.919 18.666 13,08 30,8 У
Угарска, 17,463.789. 18.147 129 36,0 ~
Шведска 4,809.651 – 10.571 16,08 0,12 .
Швајцарска 2.983.612 8.239 16,23 0,08 =
Норвешка 1,088.674 6241 15,2 0,8 =
Белгија 6,136 444 Оли 10,22 16,0 |
Португалија 4,306.554 5.347 5,09 79, (2) | _ Холандија. 4,621.744. 4.258 14,11 2
Ђугарија 52154:305 4.300 Р 85,0
Румунија 5,038,342 3.556 3. 82,0
Данска 2,172 380 2.940 128 54 ~
Грчка 2,187.208 1.741 6,4 45,5 ;
Финска 2,380.140 1.045 3 1,9 |
Босна 1,454.365 813 51 2
Србија 2,162,759 668 2Б 79,3
„Русе. Школа“
#) Ред држава узет је по броју шкода. Значајан је број неписмених (односно пи-
смених) у појединим државама. ж