Учитељ

800 НАСТАВА У ИСТОРИЈИ

Истина, у наше је дане доста незгодно говорити о патрпотизму у нас, ако не, да је чак п залпшно. Наша данашња партијска подвојеност и партијски интересп бацили су у засенак готово све идеале, који људе воде к добру па и патриотизам. На површину јако су избили себични интереси појединаца и интереси појединих странака. У партијској занесености слабо ценимо једни друге, а патрпотска пожртвовања омаловажавамо, дајући им често обрнути и наопаки значај. У таквим приликама, патриотски глас п људи прпзнатога ауторптета тоне, без икаквога видљивијег трага, у море партијских интереса, а на глас људи једва знаних, нико ни главе не осврће. Проценавши наше савременике у свима редовима, од простог сељака па до министра горе, показује се жалостан Факт, да је у нас у ошште мало патриотизма. Пажљиво око свакога мисленога посматрача увиђа већ јасно, да је у нас отела маха штетна борба око задовољавања личних и партијских пнтереса, да се, услед тога, идеали губе мало по мало, а опште се добро заборавља. Таква слика указује се посматрачу, кад се, у опште, посматра наше распламтело и огорчено партијско трвење, које, ако би дуже тр“јало, могло бл имати кобних последаца по нашу народну будућност. За оштру је осуду, да нартијеки фанатизам п нетрпељивост потпомажу, бране, па и проповедају и неки пн. телштентни синови мајке Србије, а кудеп омаловажају све, што је ван партијског програма, терају пошалицу с покушајима. рада за опште добро, и не дају, да п противник може учинити какво добро за заједничку отаџбину. Калосно је, да онп не умеју толико да увиде, да се таквим својим радом стављају на издајничку ногу према рођеној својој отаџбпни. Ну, ова, у опште тамна, слика наше данашње неслоге п борбе око себичних рачуна, има п светлих боја. Кроз облаке, које над нашим главама гомила наш сопствени међусобни раздор и егојистичка утркивања, просијавају доста јасно и зраци племенитих тежња и родољубивих покушаја. Уз то, имамо и доста велики број видљивих споменика патрнотскога пожртвовања п хуманих осеђања данашњег нараштаја, што је јак доказ, да је морална снага у нашега народа још жива п чврста, и да нас још чува Бог правде. Српска школа и српека црква позване су, у првом реду, да сузбијају п рскорењују пороке, а да у народу негују п јачају врлине, које би га стално п непоколебљиво водиле срећној будућности.

Па шта треба данашња српска школа да чини, да б6п могла одговорити задаћи поуздане водиље, на путу ка општој срећи нашега народа 2

У наше време много се тражи од школе. Војници, свештенице, праввици, управљачи, Финапепјери, запатлије, трговци п земљерадници упру данас погледе на школу, п трсже, да она потпомогне и управи свеколике њихове посебне захтеве. Али међу свима захтевима, који се управљају на народне школе. јест свакојако најважнији онај, што га родољуби и патриоте полажу на школе, а то је, да оне треба да спреме омладину за добре и патрпотичне будуће држављане. У народа, који су културом јачи од нас, ово се много јаче п речитије тражи од школа, но у наб,

>