Учитељ

802 НАСТАВА У ИСТОРИЈИ

целе земље, расути по свима крајевима, постају један моћан Фактор, који је од пресуднога утецаја па патрпотско држање свих слојева народа, у свима деловима земље. А тај утецај наставнпка на народно држање појачава се у оној мери, у колико се њихов службени положај више цени, и у колико је боље њихово материјално стање. Ову истину Бугари су боље појмили од нас, пи могли би нам служити чак и за углед. Изгледа, да у нас још није потпуно ни достојно оцењен овај моћни Фактор, јер пмамо пред собом толиких примера, како држава више ценџ, призива, одликује и награђује сваки други ред људи, а своје учитеље ненавиди и запоставља. Колико је се свечаних прилпка провело, а држава није позвала представилке учитеља, да и они заузму себи достојно место поред осталих чиновника, поред свештеника, трговаца, занатлија џ се љака 2! Многи п многи чиновници свих струка, мноштво свештеника, држављана свих сталежа, окићени су државним одличијама, па су груди чак и многих жена окшћене орде:има, а питање је, колико је учптеља било те среће, да их држава у том погледу удостоји «своје високе пажње 2! Чар учитељев посао није толико исто важан за државу, колико п посао других чиновника; пли је ваљда какав саможиви грађанин заслужнији „за краља и отаџбину“, од доброга п савеснога учитеља! Али, није Далеко време, кад ће се на учитеље гледати друкчијим погледом.

Ипак, права средина у којој патрнотски дух учитељев даје најплодоносније резултате, остаје на свагда учпоница А да у учпоници пзазове и однегује патриотизам у својих младих слушалаца, служи му у првом реду настава у Историји. Успех у овоме зависи од личности учитељеве, као. што у опште успех п у свакој другој грани наставе зависи од самога учитеља. Сама књига не може нишпа да учини; мртва су слова без икаквог дејства, ако их учитељ не задахне п не оживи својом сопственом животном топлином. Но добре књиге ипак ванредно олакшавају успех учитељећ, и много чиви пмати добре п подесле књиге, као основицу у настави пз Историје.

Како тр: ба да буду пзрађени уџбеници за наставу у Историји, шта треба, да је у њима Да бисмо могли од-оворити на та питања, ваља да смо на чисто с главном мишљу ведиљом, којој треба да служи настава у Историји. Педатошка цељ наставе у Историји јест, да ведрп ум дечји, да облагорођава њихово срце, да челичи вољу и образује карактер, п да буди п негује патриотизам Историја ваља, дакле, да образује целога човека. Из овога се види, да Историја, кад се предаје као што треба, пма највише ваститвог утецаја ша све стране духа дечјега, од свих наставних предмета световног значаја. За то се Историја мора да узме као главно средиште целокупне наставе. Ми обично узимамо као средиште наставе Српски Језик п Рачун,

сали би куд и камо целпсходније п боље било, да се као темељ наставе узимају Српски Језик п Историја. ИМ упутство за данашњи Наставни Програм, од 1. Фебруара 1892 године, пзлаже цељ Историје китњастим речима: „.. .4а у деце снажи вољу за јуначка ч добра дела,.... да уса·