Учитељ

ШКОЛА И УЧИТЕЉ У УГАРСКОЈ 885

заједничког са школом и наставом: какав виши чиновник Финансијски, пензионпрани војени чиновник може. постати окружни инспектор школски. Има пнепектора узетих п из реда учитељског, али је број њихов одвећ мален Подношене су молбе пи мишљења, министру и сабору државном, да се за инспекторе. узимају лица исвључно пз реда наставника, па је то остало без резултата.

Свака конфесија има своју аутономију, има свој виши савет школски који бирају сви чланови конфесије На исти начин бирају се пи 4—95 виших надзорника школских, којима је дужност да походе све школе своје кон фесије у Угарској. -

Државни инспектор може походити пи ове, конфеспоналне школе, али нема права да критикује наставу п да издаје каква год упуства. Дужност му је да своје примедбе саопшти министру. Он је у ствари за конфесивналне школе прегледач, а не инспектор.

Инспекторима је плата, према округу, 1000, 1200, 1400 4. п додатак од 400—700 8. У Хрватској пнспектори имају 1600 4. плате, 300 8. накнаде за стан, 4 8. дневно кад је у инспекцији и додатак за путне трошкове који се одређује према тешкоћама комунпкације.

За школске зграде има нарочитих инспектора, школских ревизора.

У сваком окружном месту има одбор, који се стара о пословима финансијским, административним п школским у округу.

Кад је на претресу какво штање које се дотиче наставе, мора прпсуствовати и окружни школски инспектор. Одбор овај изриче казне над учитељима : 1, укор, 2, обустављање перподске повишице учитељима државних школа, 3, свођење плате на најмању цифру одређену законом.

Министру је остављено права да унптеља, привремено или на свагда, лиши службе.

Највиши надзор над школама води министар, кога помаже Савет за јавну наставу Савет овај чине 29 чланова. Председник, потпредседник секретар п још 6 чланова постављају се указом по предлогу министрову. Осталих 20 чланова јесу професори виших школа, које бирају њихови другови тако, да свака грана науке има свог гредставника у Савету. Основна настава није представљена у овом Савету; само, кад председник нађе за потребно, позивају се управитељи школа п окружни пнспектори. Угарска нема главних инспектора школских.

Статистика. — У Угарској има 12658 општина. Год. 1870. бпло је 1598. општина које нису пмале школе; 1880 год. није било школе у 214 општине, а 1890. год било је таквих општина 240.

Свега је у Угарској било 1890. год.

ОСНОВНИХ шекола .- . . 16.500

продужних »„ ~. 85 грађанских ,„ 5 162

Свега . 16.702 =