Учитељ

ЧЛАН 64, ЗАКОНА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

—====—

„Српске Новине“ бр. 121. донеле су указ Његовог Величанства Краља, којим се, на предлог министарског савета, а на основи члана 56. устава, укидају они редови пз 64. чл. закона о основ. школама, по којима је г. министар просвете могао отпуштати сталне учптеље само по саслушању Гл. Просв. Савета. Према томе, сада г. министар може отпуштати и сталне учитеље, кад год он сам нађе за потребно.

Укидањем поменуте одредбе из 64. члана закона, учптељи нису ни мало несигурнији, него што су били и пре ове измене, јер ом је познато да је било отпуштања сталних учитеља п пре ове пзмене; п да би га могло бити п без те измене, а нарочито кад се има на уму да је мишљење Гл. Просв. Савета за г. министра просвете необавезно.

Није дакле бојазан, која нас гони да проговоримо коју реч о овој измени већ незаслужени прекор који је овим учињен учитељима.

· Чл. 56. зем. устава, на основу којег је и укинута ова одредба, гласи: „Само у случају кад је земаљска безбедност, бпло с поља било изнутра, у великој опасности, а скупштина није сакупљена, Књаз може, што је нужно, ма да би за то потребовало садејства скушштинског, сам на предлог министарског Савета наредити што ће силу закона имати, а кад се прва скупштина састане, њој ће се овако ванредни закон поднети на одобрење“.

Позивањем на овај члан устава, учитељи су престављени као опасни по земаљску безбедност. Овакво сумњичење п прекор вређа све учитеље и они с правом жале за што им се упућују такви незаслужени прекори.

Учптељи су, од како их је у Србији, вазда били, јесу, и остаће највећи пријатељи своје Отаџбине и свога Краља. То им се не може спорити, па им баш због тога и није право за што се вређају и за што се, без оправданих разлога. сумња да онп п могу бити непријатељи својој отаџбини.

Држимо, да се све ово још може поправити и тим скинути незаслужени прекор од српеких учитеља. А за то је, за сада, најбољи пут да се поменути члан не примењује.

18. јуна 1894. год. Па

Београд Главни Одбор „УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА“