Учитељ

18 0 ПРИРОДИ ВРЕМЕНА

Време за нама, време пред нама, а код нас га нема. Време не постоји. Па шта је оно у том случају)... Поток који на својим валима уноси садашње догађаје у хаос који још не постоји. Па где је почетак тога потока, где му је крај и каква вода испуњава његово корито ' |

ТО одредбе коју може дати само онај, који је навикнут особитом начину исказивања. Но ни они не дају довољно одговора на постављено им питање. Немају већи значај ни одговори оних математичара, по чијем мишљењу „време постоји само по себи — вечито, нераздељиво, непокретно, тече равномерно и непрекидно“. а Е

Поетско и математичко појимање времена највише смета изналажењу правилних погледа на природу његову. За то је, по нашем мишљењу, најкорисније изучавање психолошке природе времена, к ја се јавља у свести сваког човека. а не само философа, Ето. с те тачке гледишта ми ћемо сад и да расмотримо то питање.

Пре свега, за нас је несумњив) да, је време количина, која, може бити већа или мања; која се може увећавати и умања. вати. Истина, време у том погледу није тако јасно, као простор Да се просторност, која нам је позната, може увећавати или умањавати, то је, чини нам се, лако разумети. У обичном животу, ми у том погледу кажемо: «простор увеличава се од тога, што се и количина ствари у њему, увеличава». А“ од чега се може увећавати време! Да би могли себи то лакше објаснити, да видимо за што ми по који пут једно исто време, сматрамо одвећ дуго, а који пут одвећ кратко. У том погледу време се знатно, готово несравњено. одликује од простора. Тешко ће се десити, да неко каже. да је московски храм спа ситељ мањи од Пушкиновог споменика; а међу тим код времена такве погрешке суђења налазе се редовно. Дан који је проведен у путовању, испуњен је развременим утисцима, с тога, се чини да је читава. недеља ; тај дан да је проведен у тешком очекивању био би као других 10 година; а тај исти дану | обичном животу, кад је проведен једноликим утисцима, раван, је једном часу (сахату).

Од чега то долази! Да би добили одговор на то питање, морамо назвати сликом све то што остаје у нашој свести после сваког утиска и осећаја, једном речју — после свега ш'о је наш дух преживео. Сад можемо лако разумети каква, средства ми имамо у нашем знању за мерење просторности времена.

Време у нашој свести мери се количином слика — веле психолози · О томе се можемо лак) уверити, само кад помислимо како ми меримо величину сна. О количини протеклог