Учитељ

0 ПРИРОДИ ВРЕМЕНА - “ор

мене Физичке науке.) И тако, као објективне мере времена јављају се ма какве периодске промене, а као субјективне остају. свакојако слике (представе) наше свести. .

Против мишљења: да се време мери количином слика које сазнајемо, како изгледа, говори та околност, што нам је познато и осећање тразног (пустог) времена, које, како св чини, није ни чим испуњено. Али нужно је мало више пажљивости па би се уверили да је такво осећање изузија, — да ми исто тако не можемо сазнати време без садржине, као што не може схватити ни простор, без садржине којом је испуњен. Као год што при затвореним очима видимо као у тами чисто поље у коме све, излази, као да играју неки људи, тако исто, кад би се одвојили од спољних упечатака, били би увок затворени у онај сумрачак свести — како га назвао Вунт. Куцање нашег срца, наше дисање, пажња пулса, поједине речи и успомене, које су прошле кроз наше уображење — то је оно што насе_љава наше сазнање. У нас нема знања шразног времена, време се одређује сликама. које Па у извесном моменту нашу свест. (Џемс). Е

Као што се види, у корист п знавања празног времена товори само наша способност оцена, прекомере малих међувремена, на пр. од: | —-, сек. Пита се: ако ми можемо тачно. одредити тако мало међувреме, онда каква је садржина његова ; Свакојако, то међувреме није довољно да би га ма каква, слика заузела, испунила А

Али, да би што потнуније одговорили на то питање, ми ћемо указати на испитивања, наше способности оцењивата прекомерно- мала међувремена. Тим се испитивањем доказало да 0,72 сек. јесте одређено међувреме које оцењујемо с највећом тачношћу ; мање међувреме од 0,78 сек. — на пр. 6,4 сек. —. чини се да је веће него што је у ствари, а веће међувреме, на пр. 1 сек., чини се да је мање него што је у ствари. По чему се то међувреме оцењује са сигурном тачношћу ' Тешко. је дати тачан одговор на то питање. Неки су мислили да то оцењивање, по свој вероватности, стоји у вези с ритмом кретања, по томе, што 0,70 сек. јесте преме Зав у брзом

%) У осталом, сва средства која се чине да су згодна ва мерење не могу се докавати да су строго тачна. Зато, да би имали праву меру неопходно је нужно потпуно равномерно кретање. Но равномерно кретање никад не може бити емпирички дознано, јер ако ми одређујемо равномерно кретање као што је,“ т. “ј. да се у једнаком времену налази једнако растојање, онда за одређење те равномерности кретања морамо бити у стању непосредно измерити два међувремена. Другим речима добијамо један круг: време се одређује. равномерним кретањем, а 7 Кро кретање зар ере о се РЕ