Учитељ

0 ПРИРОДИ ВРЕМЕНА 2

мисли. Усвајајући ово дознајемо да мера времена мења се, и зависи од ове или онв Физичке организације.

Ми ретко долазимо на ту мисао да се наша способност“ схватања времена одликује потпуно субјективним карактером, но ако ми замислимо у себи што наш духовни свет представља. сам собом; ако би се наша способност оценити, време сасвим. изменила, тада би се лако уверили у субјективност нашег оцењивања времена. Претпоставимо, вели знаменити натуралиста. Карл Ернст од Бера, да је живот човечији, обухвативши детињство, зрелост и старост, сведен на један месец, и пулс човека. почео ударати 1000 пута брже него што удара, тада би његова мисао радила 1000 пута брже него сада; тада би он био: у стању појмити такве покрете, какве сад није у стању појмити због прекомерне брзине; по што би био у стању појмити 1000 пута мање међувреме и трајање времена него сад, — он. би могао, на пр., од једном спазити и куршум из пушке. Замислимо даље, да је човечиј живот сведен на 40 мин. тада би. нам трава и цвеће увек изгледали тако непроменљивим, као што нам се сад чини гора. О растињу које се развија из пупољака, о току његовог живота мало би се дознало, као што и ми мало знамо о превратима земљиним. Ми не бисмо били у стању видети ни кретања животиња; она би била одвише лагана; у крајњем случају, ми бисмо о њима закључивали са свим тако, као што то сад ми чинимо у погледу кретања небеских тела.

Али ако узмемо обрнуто — да се живот човечји, не скрати него да се продужи, тада би добили опет са свим другу слику; Нека се, на пр. пулс човечији и његово опажање успоре на. 1000 пута, и нека се живог човечији продужи на 80.000 година, тада би ми у току једне године преживели толико колико: сад живимо у тону само 8 часова. Тада бисмо ми за + сах. видели како се земља покрива снежним покровом, а за тим сепочне откривати, како трава и цвеће цветају, а дрва одену се“ листом п плод донесе; за тим бисмо видели, у то исто време, како је све то растиње поново увело. Дан и ноћ мењали би се: као тамна и светла м гновања, а сунце, брзином метеора, прелетало би по небвеном своду. А ако би се, нао што рекосмо, живот човечији успорио 1000 пута (место 80 год. да буде 80.000: год. разлика између дана и ноћи са свим би се уништила, пут сунца био би као нека светла дуга на небу, као год оно што се од брзог окретања живог угљена на и ли и концу састави један светао круг; растиње би се с ужасном брзином развијало: и понова угинуло - -

Мислимо да су ови примери довољни за доказ да времеу нашој свести јавља се тим субјективније што је зависније од,