Учитељ

ТЕЛЕСНИ, ДУХОВНИ И МОРАЛНИ РАЗВИТАК ЧОВЕКОВ и ЊИХОВ МЕЂУСОБНИ ОДНОС. - по НЕМАЧКОМ Мих. М. ПРЕ

=

Кад се какве нове пдеје појаве у свету по кад стану продирати и зкрчитн пута у умовима људским, обично наилазе на отпор. Тај отпор, који -се развија по прпродним п социјалним законима, у толико је јачи, вазда, у колико те нове пдеје носе на себи тип оригпналнији, т. ј. у колико. су даље од обичних појуова, који су укорењени у народу! његовој пнтелигенцији. Том приликом вазда скоче бранџоци „постојећег стања“, којима је свака новина противна, п који се слепо придржавају свега онога што је добило право грађанства, па мавар каквим путем оно дошло, и нададу дреку, просишљући на своје противнике сва средства, која пм на руци "стоје, да их сузсију, не етидећи се кад-кад чак и „анатема“ п претња! И онда обично после дуге п очајне борбе пли нестане нових идеја мо"ментално — оне се притаје да се у згодној прилици појаве опет, пли "старе пдеје после дуге и упорне борбе, капитулирају.... Поборници њи_хови враћају се с бојног поља поражени п обезразложенџ, да се вшле

_ никад не појаве...

После неког времена, пошто се сва та врева по галама стиша, пошто се разоре старе и окореле Фразе п побију народне предрасуде, та најмоћнија средства конзерватоваца, и по што нове идеје заузму место у науци и добију научан вид, тада старих пдеја почне вестајати. Мало по мало оне пшчезну, а преко оних, које се још где где наиђу, прелази се само још са исторпеким поменом — као преко каквих рујина !...

Тако је било скоро са свима теоријама и хппотезама, које су се у „вултурном развитку у разним епохама појављивале и покушавале да заузму место у науш. Но највећу је борбу до данас издржала „десцендентна теорија“ у науци. Кад се је она појакила у науци, противници њенп за "мало што још не бацише на њу дрвље и камење. Најпре доказиваху да она нема „научног основа“, да ће она упропастити све, сав морал про"метнутџ у брукање, а социјално стање окренути бестрага ! 2.. Тврдише, да она сравњује човека са животињама, јер она доказује развитак његов вз царства животињског — па је пеки чак п анатемисаху !7..