Учитељ
· 82 ТЕЛЕСНИ ДУХОВНИ И. МОРАЛНИ РАВВИТАК ЧОВЕКОВ
Физиолошка па онда психичка, наступиле су промене у мозгу и органима за осећање. Чим је почео зовек говорити, дакле. означавати речима поједине преставе, наступила је веза у склапању пстих у извесним облицима. и на тај начин почеле се је развијати мишљење. Ту је основ заједници духовног п телесног живота. Но о том ћемо доцније. За сада само да посмотримо ону разлику између руку ни ногу, која истина одликује човека искључиво од осталих животиња, и која је служила у преп мах увршћењу човека у засебан ред — ђипапа, за разлику од ауадтиталпа, која се деоба, "још и данас може наћи у више зоологија.
Разлика та између ноге и руке постала је отуд што. су у. почетку развијања предље ноге више задржавале Функцију хватања и пипања, а стражње Функцију наступања и идења. Усљед пдења наступиле су опет друге промене као: усправљеност кичме и промена мишићног система.
Усправљени ход и социјални нагон главни су узроци, који су учинили те се раширио род људски на земљи, а артикулисани говор поче их издвајати од мајмуна те их начини најпре он а после данашњим људима...
Мајмуни су миран и врло дружеван народ. Онп се вазда виђају у чопорима а о њима су познати и многи примери друштвених врлина. Сетимо се само оне њихове познате врлине: љубави спрам свога порода, пли заштита слабих и нејавих, неге болесних и т. д. (ма даонип Пе гадних навика имају)
Кад се дакле код које групе мајмуна развију социјални инстикти у што већој мери, сљедсвено је, да ће се и лакше онда моћи одупрети и непријатељу, добити више могућности за одржање свога живота, лакше остати у борби животној, и сљедствено отуд се лакше и брже размножити..
_ Први услов за развитак и напредак једног друштва то је: подела рада. У таком једном идеално конститупсаном друштву, једни би имали тај 8адатак да негују младе, једни да чувају и заштићавају друштво од спољних напада, трећи да прибављају храну и т. д. С тим би се извршила савршена подела рада. На тај начин то би се друштво дуже одржало, потчинило би својој моћи и утицају све поједине индивидуе, ситнија друштва, па и саму природу. Оно би се почело ширити, размножавати и напредовати. Пођимо сад даље. Познато је да могу многи мајмуни усправљено да, иду, али поглавито усправљено да седе
Навикнути на такав став добијају могућност да рукама слободно. раде друге радове, а већ за Фупкдије руку зна се од какве су користи, нарочито приликом одбране, или дохватања плодова, којима се хране, крцању ора и т!. д. Познат је и пример горила, које се врло вешто брани и напада оним својим дугачким рукама. Путници који путују по централној Азији и Африци, причају о овим вишим мајмунима врло интересантне "ствари. Тако они веле, да се неки од њих чак п батинама оружају, да. се бацају на непријатеље дрвљем и камењем, плодовима дрвета ит. д. Ово последње им служи у неку руку као пушка или које друго одоружја.