Учитељ

ТЕЛЕСНИ ДУХОВНИ И МОРАЛНИ РАЗВИТАК ЧОВЕКОВ

би била потетакнута на рад Тек пошто дођу надражаји с поља, даде се повода, те се развитак духа крене напред. И тако у самој ствари имамо две врсте чиниоца за духовни живот: једна је унутрашња, а друга спољалшња. При заједничком раду обеју тих врета чиниоца ствара. се основа, духовлом развијању. При овом заједничком раду моћи пл радови душе удешени су тако, да најпре само примају, за тим понављају па онда про · аукују п репродукују оно што је већ једном прошзведено. И ако је продукција у своме почетку тако ограничена, опет њезино напредовање вије устављено никаквим препонама. Само можемо рећи то, да све слике што. су у човечијем духу, а нису проста копија онога што у ствари постоји, јесу пропзвод његове творачке (продуктивне) снаге, дакле свако упоређивање (комбинација) у виду досетака, прича, фантазија, појмова, суђења, закључака, научних претпоставака п система. техничких планова, пдеалних склопова државних или друштвених одношаја и т. д. Ове ове духовне прилике морамо дакле узети као пронзводе духовнога рада с тога, што их таквих готових нема, нити може да буде на јави па да их само просто отуд узмемо. Јер нигде на свету нећемо наћи савршене слике онога, што, схватамо, судимо закључујемо, претпостављамо пт. д. Мп дакле те при: лике не можемо готове унети у себе простим примањем онога што по_ стоји, него их морамо у себе произвести. То се да богме може учинити само на основу онога материјала што га добијамо искуством (Дитес). По овоме види се да цео духовни развитак понпче п добија своје стварне елементе у радњи чула Дакле пре свега упућен је на спољашњи свет од кога зависи. али уз то стоји и то, да се пз онога што душа произведе својом основном радњом мало по мало подиже све већма свет нематеријалви (духовни). Из овога се најбоље може огледати зависност развитка духовног од телесног. Од здравља и способности тела, а поглавито чулних органа зависиће _и цео живот духовни у првом реду, а од"многостручности утисака п њи__овог кретања зависи п ева даља радња п његове. усавршавање. Као год што при расматрању телесног развитка разликујемо ова _ четпри ступња: детињство, момаштво, зрелост п старост, тахо исто џ при духовном развитку: вежбање чула п прикупљање искуства поглавпте су радње којима се карактерише духовни развитак у деце; расуђивање по у _ опште мишљење, код деце се слабо појављује. Код младића наступају _ исто онако велике промене у духу као год п у телу приликом његовог __ развитка. Као год што од слабе телесне грађе, којом се карактерише | у момаштву избија са свим развијена способна, снажна п те_мељна грађевина — дотле у духу из прибављеног пскуства, које је чулним проматрањем стечено, ствара се величанствена духовна зграда, која човека _ чини круном свега органског створења на земљи. Доба зрелости човечије, _ доба је хармоније п равнотеже како у духовном тако п у телесном по_ гледу. Доба старости, пак, доба је опадања како физичког тако и духов-

#