Учитељ

40 ТЕЛЕСНИ ДУХОВНИ И МОРАЛНИ РАЗВИТАК ЧОВЕКОВ

_љати и тако би другог друштва са свим по времену нестало. Прво би

друштво одржало са свим превагу над њим, јер би заклоњено било општим заклоном, лакше се борило п победу одржало.

Као што је престављено овде у слици двојако друштво, тако се у самој ствари оно п у животу налази. Без престанка се распаљује борба између оних који Гледају на корист општу пи оних који теже за сопственом користи, а победе једне пли друге стране, само су победе пролазне. Свакојако поделу између себичних п моралних људи и није могуће тачно

— извршити код народа, сталежа и индивидуа.

У свима су народима заступљене обе партије, сви сталежи Г показују обојих сачланова, а п сваки је човек у неком погледу можда моралан, а у неком себичан, пли има извесне страсти нпр. за новцем, влашћу п то д.

Опште признат је и историјом довољно доказан је Факт да се мо__ радни појам у опште као и у појединостима у оној мери даље-развија, у којој су образовање, знање г позн»вање нужних закона за напредовање општег блага појмљени.

Али да може бити морални живот једнога народа > онако као што треба и да може бити здрав, нужно је осем познавања нужних з3акона општег благостања п образовања чланова његових још п уређење материјалних прилика. „Морални је живот скуп великог броја појава нервне спстеме. Нервни систем зависи од целог организма, организам од свагдашњих. уплива хране, одеће, стана по т. д. уплив ових чињеница. зависи од економног положаја, богаства и "начина, на који. се он употреб__ љује. Према томе моралу је крајњи и уједно најјачи корен у материјалним

_прпдикама које морају бити уређене, па да се може говорити о И ____ моралном жавотул) 7

- Сматрајући морал као закон узајамног поштовања опште-и приватне равноправности људске, у корист сигурности, опште људске среће — сљедствепо је, да је п све оно што ову срећу поткопава — зло, а што ово „захтева, добро. Зло "се састоји по овој дефиницији једино. у изопачавању и претераности људског приватног егопзма, како према, општој срећи тако. п према интересима ближњих. Што је свима, или ближњима кориспо, то је у опште добро, а појам појединаца 0 својој користи претпостављен је | на неумесан начин појму других равноправних општих користи (Бихнер) "Истина је да је морал у нашем добу велики напредак учинио: по- = __ штовањеџ љубав није се ограничило само на свој народ, ц, 10, човечанство | ___обравује поље општег морала. Ето, само колико се је учинило на хума—__ нитарном пољу, у погледу заштите слабих и напуштених, утеха у невољи, __ ~ неге болесних ит. д. Али кад се погледа с друге стране мора се приз Б. _нати п то, да поред свега тога пма и безграничне себичности, безобапрне тековине -на трошак ближњег, лукавства, превара, подвала ит. д. толико да скоро изгледа да би ова страна заклонила прву. И да општи принцит

#) Морална Хигијена, Рајха. стр. 18.