Учитељ

42 · _ ЈЕДНА ОСОБИТА ВРСТА ШКОЛА

- У ж

ж ж

Пре неколико месеци добпјем ја једно писмо, које беше адресовано

свако: уУправнику светосавскога пансионата, господину ...... Београд ;“ Е 3

Пред Божић ове године нађем се с једним пријатељем из унутрашњости, и, после обичнога поздрава, 01 ми рече;

— Баш данас сам прошао тамо поред Дома па хтедох да свратим до тебе, али сам био с неким друштвом те не могох.

— А, ти мислиш да сам ја у ДомуР =

— Па, негор Зар ти ниси тамо 2! запита он са свим зачуђено.

ж

Зимус, кад беху они јаки мразеви, кад нам је свима требало по више дрва, рече ми један пут један пријатељ у разговору Р

— Лако је теби! Ти имаш беспљатан стан и огрев; а то ти је главно, "Друго све — како му драго... ж

Пре месец дана сретнем се с управником једнога вишега просветнога завода овде (у Београду), који је имао на нешто да ми одговори, На крају "разговора он ме запита : – ~ -

— А где да пошљем писмо 2 Е пошљем празо у и држећи утврдо, - "да сам тамо п ја и вечерња школа,

Ономад бејах у трамвају заједно-с једним пачелником једнога миниСтарства. У разговору лође реч и на вечерњу школу. Ја му споменух где је она. Он ме погледа зачуђено и запита: -

— Зар она није у Дому2!

— Није, одговорих ја.

— А шта је у Дому

— Ништа Прашина и пауци,,.

— Дар нема таколе у Дому 2!

— Нема, - с _ <=

— Никакве7! - о | о

— Никаке,

— А где је она што је била нехад 2 !

— Она је затворена још пре 3—4 године.

= Штета ! рече он.

— Штета, рекох и ја. Штета што смо се сви дали у политику, па. смо на Друштво Св. о и заборавили; а она 1 се одавно обновила |

_ одгсворих ја =

На једноме писму стајаше:

уУуправнику Дома светосавскога.“ # | - -