Учитељ

-48 __ЈЕДНА_ОСОБИТА ВРСТА ШКОЛА

—- За 80 година биће већ све побугарено !.,. узвикнуо је сам Гопчевић, - видећи шта раде Бугари, а шта не радим“ ми, . =

На страни 111 прича о путу из Мурихова у Битољ. Ту износи с једним

старцем од 80 година овај разговор: |

— Бога ми ми овде често виђамо у проласку _„Болгаре“, али ови го• говоре увек противу Србије и противу Орба, и за то ми је чудо што видим једног „Болгара«“, који добро живи са Србипом, рекао је старац.

___— Зар не пролазе овуда и Србир прекиде га Петров, коме старчево-

"брбљање не беше са свим по вољи. -

— Већ давно нисам видео никаквог. Пре 20 година разговарао сам с једним Србином, који ми рече, да смо ми његови земљаци и да је то бесмислица, кад се зовемо „Болгари“. Ово је само дотле девело, да нас странци држе за „Болгаре.“ Али Болгари говоре, разуме се, друкчије.

= Па шта: мислиш, ко има право Р

— Бога ми не знам! Истина, Срби имају с нама исти језик и исту

славу, али и то је истина, да се за пас само Бугари заузимају, да нам они

подижу школе, да они изпосе на јавност наше жалбе противу турских вла-

сти и да нас потпомажу новцем. Срби су наша рођена браћа, Бугари наша полубраћа, али ови се владају према нама као права браћа, а они као полубраћа.

Петров ме погледа на ове речи пун задовољства, аја — нека је част истини — ја се у души постидех својих земљака, па не могавши · одговорити баш ништа, стајах оборенога погледа, како неко ђаче, које је заслу"жило казну. Ово беше најмучнији тренутак у моме животу... ·

= ; =

На страни 93 описује пут у Прилеп. На путу поседали су у Хану __ ракљанскоме, и ту је било млого сељака из Мурихова, Тиквеша, Велеса,. Кизева и других места. На питање: шта су, сви одговорили да су „Бугари“, и ако су српски говорили и ако су славу славили. Гопчевић је тврдио, да су они Срби, а Петров и Софијанац Ристо то никако нису одобравали, У то се умеша и ханџија Пандо Бога, па рече:

— Господин Опера има потпуно право, Ја као Цанцарин са свим сам непристрасан ; јер ме се не тичу ни Срби ни Бугари. Али ја сам био: више година надзорник турске дунавске режије и као такав пропутовао сам неколико пута сву Маћедонију. Биће мало места, која ја не познајем из сопственог посматрања. Ја сам био и у Србији и у Бугарској и у ис-

точној Руменлији, знам дакле сасвим добро како се тамо говори. И сада могу тврдити с потпуном сигурношћу, да у целој Македонији с ове страпе родопске планине само по 246 које лице говори Е Истина, сви се зову „Бугари“, а свој језик крсте «бугарским“; али сваки непристрасан.