Учитељ

Пн

»Д

=

УЧИТЕЉСКА · СКУПШТИНА У ЦИРИХУ

Други састанак био је уторак у јутру. Отворен је тачно у осам часова. Е

На дневном су реду била два интересантна питања, најпре: „школа и певање“ а за тим „набавка средстава за очигледну наставу“. "

Референт прве тезе, учитељ Исликер из Цириха, констатује најпре да је певање веома развијено у Швајцарској. Школа је без сумње овоме много припомогла.“) Али — у колико оно више напредује, у колико вештачка песма проднре дубље у све слојеве друштвене, у толико не«стаје онога како да га назовемо; — песничког духа. Нестаје народне појезије, губи се оно просто певање из срца. Народне и озбиљне и веселе песме чувају се још тек по књигама, или коју строфу по кад кад прозвиждука, стидећи се и сам, какав старац и још се добро чува да га не чују, да му се не подсмехну. Песма по нотама, рекао бих усиљена, заступила је оно народно певање у коме су се тако лепо изражавали и најњежнији осећаји љубави и најузвишенији појмови 0 отаџбини, 0 правди, О поштењу. Џа место некадањег певања, које је собом обухватало цео живот народни; које је садржином као и мелодијом, одговарало и занимању и расположењу његовом дошло је певање, које се из књига, учи, за које се нарочито спрема, оно је рекох вам усиљено, оно губи суштину своју, оно што подиже, оно што дражи. Узалуд ћете ми рећи да се томе природно иде, да је то последица наше цивилизације. Најпре

ја не верујем да су се данас угасили они осећаји који су некад песму

стварали, који су јој некадањи печат давали; а за тим, допустићете, да смо у нашој жудњи да певање развијемо били опревнији, да смо место често веома усиљених вештачких песама у школу унели народне мелодије не би се ове занемариле, заборавиле, не бисмо их се стидели, Школа је народно певање деградирала на њој 1е да га опет на своје место стави; на њој је да место овог усиљеног, вештачког певања, које «собом не“ преставља ничег органског, ничег целог, које је последица личних _ осећаја п појмова, заведе, поврати ону стару атмосферу, коју је. свако са истим расположењем удисао, коју је разумевао, јер је она била израз не појединаца, већ читавих сталежа па и целог народа. Народна, школа тражи народно певање — иначе се они што у школи певају и што то. после код кућа својих папатајски понављају, неће разумети са онима што су у пољу или у соби на раду. Бојати св је да ови вештачки изрази овећаја у школи не изазову — вештачко осећаје. Ја завршујем кличући:

Да живи швајцарски народ, да живи његово певање !

Овај је говор, био подужи; ја не знам да ли сам га погодио у свима његовим изразима, али то му је била суштина. -

5) Пивац ових редова и сам се увек дивио томе. И у Женеви, и у Берну и сада У Цириху слушао је он и на улици, и Ма кафани, и у пољу и на раду увек лепу Но вештачки распоређене гласове. Ја сада живим у једном. предграђу Цириха, у коме и жтановништво' већином бави земљорадњом. 14 у томе вабаченом крају ИЕ три певачка, друштва ; мушко, девојачко и дечије.