Учитељ

УЧИТЕЉСКА СКУПШТИНА У ЦИРИХУ 59

цивилизације. Оба она показују тежњу да се наука што више приближи мави или ако хоћете узмите и обрнуто, да се маса у својим појмовима. н тежљама приближи науци, у сваком случају — наука се демократише.

Прво је уважени професор Др. Факт у лепом ватреном говору истакао мисао да маси треба учинити приступачније и више научне истине.

Основна настава. која је за сваког Швајцарца, и Швајцаркињу обавезна од шесте до четрнајесте године није у стању да пружи познијем грађанину,. грађанки сва она знања, која треба да пмају онш што живе крајем деветнаестог века. Читање и писање, мало рачуна, земљописа и историје — то је чиме данас располаже маса. А помислите до ког се. степена подигла већ данас наука, шта је све пронађено, шта се све проналази! Колико узвишених питања има на дневном реду у свима гранама људскога знања, колико лепих резултата и по практичан живот и по дух човеков у опште! И зар је маса, зар су носиоци данашње цивилизације осуђени да никад не окусе од најслађих плодова њезиних! Зар је потребно да се друштво и овде, у науци, која мора да је непристрасна,. дели у две класе, у брамине и парије, у глупе и образоване! Је ли то бан услов за напредак науке Хоће ли изгубити она што ако се бару одељцима пружи већини, која је жељна њег Никако. Погледајте на старца. Хекслија. Он се никад није устезао да пише за масу да држи предавања „атрокој публици“ па ипак, завирите у оно што је он тако популарно написао, што је гомили објаснио, зар све то не носи научни карактерг Зар у свему томе може да нађе замерке и најстрожији критичар научар 2

Нигде виша настава није по уредби својој толико аристократска колико у Енглеској. Од почетка свог универзитети су имали засебна грађанска и политичка права; они су имали своја велика имања били су богати дебели и — лењи (тејећ, #66 пад Биш). Али снажан дух демократије извукао је и њих из тог мирног положаја. Захтеви масе, која је била жељна школовања, били су све виднији и како пм универзитети нису могли отворити широм своја врата, то су се наставници постарали да изван званичних часова установе нарочити ред предавања за ширу публику; та предавања постала су један нарочити род универзитета шиуегвЊув ехфепајон. То нису предавања каква се по кад кад код нас држе,, предавања од једног сахата највише, о овом пили оном предмету, то су универзитети за ширу публику, један ред више наставе са уређеним. часовима и — сведоџбама. Први је покушај учинио Кембриџ још 1818. године. Часови су удешени у вече или у недељне и празничне дане кад маса нема занимања ; спремљени су и нарочити учебници и — установа напредује.

Уважени професор тражи да се тако псто што заведе п у Швај-. царској. Програм, који је он изложио био је дуг, детаљан. Ја ћу овде да. споменем три основне тачке.