Учитељ

- 64 : ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

друштва људског. „Жена треба да се бори да би обновила породички живот,. Спас рода људског по ту је цену... (17).

Поред огромног напретка, што је учињен у науци, индустрији и др. сувремено друштво не напредују у моралу. (О томе писац на стр. 9). Да би се морал подигао, потребно је, по мишљењу писца, утврдитњ породицу.

Готово у целој другој половино књиге писац говори о томе: како данашња мати, треба да васпитава своју ћерку, те да ова —- као жена 920. века — може учврстити породицу и утицати на поправку морала, јер, као што писац лепо вели, „ако хоћете да преобравите друштво, преобразите: најпре жене.“ (196). 5

" Задатак је жене, у погледу морала, д, ублажи људске нарави, „Политика мира, то је политека женска. Њихово је да проповелају разоружање: и међународпи суд.“ (69). На другом месту писац говори женама: „Пошто ви јесте или можете бити. кад само хтеднете, госпође оних нарави што блаже грубости људске, служите се том својом силом... онима, који ве чују глас врлин , дајте да чују бар глас части “ (38).

У кратко да речемо. писац хоће да жена ХХ, века буде само добра супруга пи мајка, која ће више утицати на васпитање подмлатка, но што:

је то случај код сувремене жене. Разуме се да жену треба парочито спре мпти за тој узвишени и племенити задатак,

Писац војује противу оних, који траже ослобођење женскина у том смислу, да им се даду политичка права која и људи имају, „Она жена, коју би ослободили од власти њенога мужа и увели је у јавни живот, зацело неби више била жена, а пикад јој неби пошло за руком да гостане човек,“ (22). Овде цисац има на уму то, што је женско по чтрироди слабије п не може вршити послове које мушки раде (п пр, да буде војћик, ковач, мрнар и ар.). „Њој (жепи) припада љубав а пама мушкима припада борба,“ (99). _ На другом месту писац вели: „Ако ви начините од жене политичку личнест, ви ћете је изменити од главе до пете,“ И мало даље: „Овај преображај друштва, кроз кратко време, биће расуло друштва.“ (81).

И тако дакле, писац је потпуно противан Т. зв. еманципацији женокиња. Писац жели да жене више учествују у васпитању, да више утичу на поправку морала, али противан је томе, да пм сву грађењу закона да. каква власт. „Ја одбијам њихово господарство ; али призивам њохов утицај.“ (25), И на другом месту: „ја не замишљам нити желим да им дам власт законску... Ја њима желим само власт моралну,“ (42)

Писац је тако исто противан преображају, услед кога је брак постао дело световно — уговор који се у суду закључује. Говорећи у корист бракао као религијске, хришћанске установе, писац вели: „Верски обред. не претеже само свечаношћу и лепотом својом обред грађански, Он има. карактер верски, што обред грађански никад не може имати.“ (174), Међутим жене већином верују, још нису безбожници, и с тога на њих много више утиче венчавање у цркви, но грађански обред. (Ово се, истина, тиче Фран. цуске, али није згорег да и ми то знамо), :