Учитељ

ПОЛОЖАЈ УЧИТЕЉЕВЕ ЖЕНЕ 99

Код мене, н пр. кад ко ишара или испрља клупу, мора узети од служитеља крпу па сам све лепо опрати и очистити. Ако проспе мастило, оставим га после часа и наредим да узме воде и крпу, па да опере оно што је испрљао. То није лак посао и служитељу, камо ли детету, које није вично том послу. Али, баш за то, што се мучи да опере, упериће се како се тешко поправља оно што се лако поквари, упамтиће добро и биће пажљивије. А то ја и хођу.

У једној мојој школи служитељ сам био је завео обичај, кад ђак проспе мастило, да донесе 10 пара за хлор, којим ће се испрати мрља од мастила. И то није рђаво; али се тиме више казни родитељ него дете. За то је боље да ђак сам пере. Ако и не може да опере лепо, нека после служитељ дотера.

(СВРШИЋЕ СЕ)

—___-_(е> —-—=

ПОЛОЖАЈ УЧИТЕЉЕВЕ ЊЕНЕ

од Дистервега.

Положај жена! Изговарајући ово, можда ђеко и уздише: Кад би смо само ми људи имали положај, за жене би лако, али ми стојимо и сједимо, радимо и мучимо се, и т. д.; а што свијет положајем зове, тога ми не имамо. Узела се ова примједба како му драго, ја велим: Како и на који начин, да ли добар или лош положај заузимље учитељ према ђацима, родитељима и према народу, да ли је на правом путу или није, то зависи искључиво од њега самога; ни једна власт не може га заступити, ни један указ не може бити порук за-њ. Исто је и са положајем жена. Оне треба саме да стварају свој прави положај. То захтијевамо од њих, с тога и говоримо о томе. А који је њихов прави положај, наканио сам у кратко назначити.

Нећу говорити о жени или сапутници човјековој у опће, него о жени учитељевој; нећу дакле говорити о дужностима жена у опђе, него о дужностима учитељеве жене, или као што сам већ рекао, о положају учитељеве жене. Ријеч дужност имаде у себи нешто укочено, опоро и неблагозвучно; на њу се сјећа онај, о коме се зна, да неће, или за кога се барем не зна, хоће ли. Овђе смијемо претпоставити, да онај, који чује, има право мишљење, он хоће оно, што је право, треба га само о томе увјерити. За то нећу ни говорити о крутој дужности, него о положају, који треба. хотимице и слободно заузети. Прави човјек имаде у себи закон и правило истинскога догађања и делања.

Да је положај учитељеве жене осебујан, не треба доказивати ономе, који признаје да је и положај учитељев осебујан. Та о томе неће нико двојити. Учитељ живи и ради сасвим другачије него трговац, сељак, занатлија, па другачије него пи научењак и умјетник.