Учитељ

ПОЛОЖАЈ УЧИТЕЉЕВЕ ЖЕНЕ 101

га то и у кући. А шта ће на то жена муг Живо ће учествовати у звању и радњи свога мужа.

Прави брак оснива се на сугласју карактера и праваца, на хармонији душа. Без тога нема брачне среће. Што покреће срце једне стране, то утиче и на срце друге стране. И ти, учитељева жено, која си сретна, што имаш мужа, који је потпун учитељ, коме није ништа светије, до посветити се сасвијем своме учитељском звању, који се сасвијем губи у интересима свога звања и за. њега ради, и ти да живо "не участвујеш у жељама и тежњама свога племенитога мужа, да не разабираш за његове радости и жалости, него си равнодушна према свему, те тиме сијеш сјеме брачне равнодушности, неслоге и мржње, ти несретна и неразумна жено!

Учитељ унапређује просвјету. То је неодређена ријеч, а врло много значи; али свакако иде овамо. Мислило сету и насвет; језгра је ова: да човјек, који је просвјећен, дух више цијени него материју. | Просвјета опет захтијева врло много од свакога човјека, који је просвјећен, јер просвјета није ништа устаљено, ништа непомично, него непрестано тече и развија се. Ко се устави, ко престане тежити, тај губи најзнатније обиљежје просвјећености. То не чини учитељ; он тежи сваки дан кроза сав свој живот за већом просвјетом. То је његов позив, то његова храна. А жена учитељева 2

Она има удјела у овој тежњи у двоструком правцу: она се радује тежњи свога мужа, она уклања све запријеке и потпомаже га на све могуће начине, а развија се и сама.

Јер се оно прво само собом истиче, рећи ћу о овоме другом неколико ријечи. Ако си равнодушна према просвјети, тад велиш да немаш времена. А то никако и никада није истина. Жеена, истина, има доста посла у кући, она кува, пере, шије, поспрема, васпитава дјецу, и т. д, на вечер тако а и свецем могла би читати какву корисну и лијепу књигу, или би барем дала дјетету, да јој чита, као шло то многе раде. Без читања, без књига, нема данас ни за женскиње никакове просвјете. Лош је знак, кад учитељева жена не позна књижевнијех дјела нашијех најчувенијих писаца и пјесника, кад не зна ни за дивне дјечије пјесме нашега пјесника Змај-Јована а нарочито кад не зна какво је дивно педагошко благо нагомилано у српскијем народнијем пјесмама. Учитељева жена треба да чита, треба да стиче већу просвјету, јер она оживотворава племенитију страну породичнога живота. А како би иначе вољела свога мужа, који је просвети посвјетио сав свој живот 2

Врсноћа учитељева рада, срећа његова звања зависи понајвише од здравља његова тијела и душевнога, мира. Слабуњав, болешљив или чак болестан учитељ један је од најнесретнијих створова, јер без задовољна срца, без ведра духа и без мирне душевности не може бити благословена васпитавања и просвећивања. Нарочито учитељ, који се подухватио, да поучава множину дјеце, и да их привикава ономе, што је'добро. племенито и лијепо, не може обављати свога светога звања, ако његово тијело није кадро подносити напора, ако у његовој душевности вихари бјесне. А шта ће радити његова жена 7