Учитељ

104 ; ПРЕДАВАЊА

Један пут отац отиде од куће, а син уђе у очеву собу, покупи

све лепе ствари и нађе новце, што их је отац имао, па изиђе из куће и побегне.

Кад је то урадио, он онда са оним стварима побегне далеко, далеко у туђу земљу. Тамо је продао све ствари и за њих је добио пуно новаца. И док је имао новаца није хтео ништа радити, него се само скитао из кафане у кафану. А кад нестаде новаца он огладни, па нема хлеба, а нико неће да му да, па стаде молити, да му ко год удели, али нико неће. Била је зима, а он нема где да ноћи. Где год дође, а људи му кажу, не можемо те примити. Ти си неки неваљалац! Ето како си поцепан! А ог, кад дође ноћ, отиде у поље, па нађе нечије сено и завуче се у њега и тако је дрктао до зоре од грдне зиме.

А кад виде да не може наћи ништа за јело, он поче по пољу чупати корење и јести. И дуго се тако мучио....

И стаде се кајати, што је био неваљалац. И рече: их! да ли ми

је да сам сад у очевој кући! Тамо сам имао свој кревет; имао сам да једем колико хоћу; имао сам и лепо одело!

Џа још помисли. Мој је отац добар, он ће ми опростити. Он ће ме опет примити. И крете се по оној зими им гладан и поцепани нође оцу. Дуго је ишао. И кад дође пред очеву кућу угледа оца пред кућом и клече на колена пред њим и стаде плакати и рече:

Опрости, оче! Ја сам ти много погрешио! Сад се много кајем!

И сажали се оцу па му ударише сузе на очи и притрча, па га загрли и пољуби и зарадова се што му се син покајао, па га уведе у кућу и нахрани и одену, као што јеи пре радио....

Ко је био погрешио — Кога је син молио, да му опрости % Је ли му отац опростио% Кад му је опростио“ — (Кад се покајаои

замолио, да му опростиј. Смислите сви, па да ми кажете, је ли вама когод што опростио! Ди ~ Ти. Кад ти је опростио; Кад сам га замолио. Па шта треба радити, кад неком погрешимо ' Треба молити, да нам опрости. Кажи то ти! Кажите сви: кад некоме погрешимо, треба да га молимо, да нам опрости! ; Смислите сви, па да ми кажете, ако сте ви коме опростили !')

Т) Учитељ треба да саслуша свакога ђака, који се јави да исприча, како је некоме опростио, и да похвали свакога који је нешто добро урадио. Ово међусобно исповедање деце веома добро утиче и на њихову поправку. Примећује се да своје погрешке радије казују боља деца, а неваљала деца муком муче. Многа деца износе веома ситне погрешке, а веће не; а многа причају погрешке само из породичног живота. За то их треба опоменути, да се сете: јесу ли кога друга, увредили % Јесу ли коме другом човеку погрештили 7 у ;

Јесу ли коме опростили # и т. д.