Учитељ

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 111

на друго место ту долази земља под шумом, испусти и утрине. Земље прве врсте било је 1,221.088:26 хектара, а друге врсте 1,041.625:51 хектара.

Кад се Србија упореди с осталим европским државама, онда се види да само Грчка и Норвешка имају сразмерно више непродуктивне земље; све су остале богатије у продуктивној земљи. Тако и, пр. Француска, у којој је и индустрија тако развијена, има 843% дакле преко 4/, продуктивне земље. Велика Британија, земља готово чисто индустријска, ума 65:19, дакле преко 3; продуктивне земље итд.

9. Обрађена земља према становништву. Кад се упореде села и вароши, види се да по селима долази земље под културом готово три пута више но по варошима, на раван број становника.

На свакога од оних домаћина, који су у опште имали ма какве земље, долавило је по 5 хектара земље под културом. Али то је средњи број, који вреди само кад се целокупна Краљевина узме као целина. Узев пак у преглед поједине округе, види се да је ова размера највећа била у окрузима крај Дунава и Саве ну Шумадији. Најмању размеру налазимо у јужним окрузима. Код старог округа смедеревског, ваљевског и шабачког пада још нарочито то у очи, да ту, у колико на једног домаћина долази просечно више хектара земље, у толико је опет већи проценат домаћина што немају своје земље, већ раде другоме, већином као надничари и слуге.

О овој појави ваља мало размислити. Треба имати на уму, да смедеревски, шабачки и ваљевски долазе у ред округа, који су у сваком погледу најнапреднији. Свај се напредак огледа већ и у томе, што ту на једног домаћина долази земље просечно више хектара од броја средњег за целу Србију. Али — ту је у исто време и већи број оних што немају земље, већ другоме служе. Другим речима, у колико напредујемо, у толико се поступно врши процес концентрисања капитала, процес поделе друштва на капиталисте и пролетаријат.

3. Власници земље. Домаћина у опште и земљорадника и других, било је свега 348.257, од којих су земље имали 957.280 домаћина, што изнови 73:88%, од целокупног броја; дакле 20 1 | преко четвртине домаћина немају своје земље.

Али овај је однос мало друкчији, кад се узму засебно вароши и засебно села. По варошима је било свега 60.068 домаћина, од којих је само 17.288 или 28:69%, имало своје земље; дакле ни трећина није свој газда, нема своје земље. Међу тим по селима 83789, дакле преко 4/; домаћина имали су своје земље. У осталом — то одговара