Учитељ

РА 1:

СВЕСКА 3. — БЕОГРАД 1894. ОКТОБАР — ГОДИНА ХЛ.

Ђ

УЧИ ГЕДВ

ДЕДАГОШКО-КЊИЖЕВНИ ДИСТ

МЕТОДОЛОШКА НАЧЕЛА

ПРЕГЛЕД;

Васпитавање се може упоредити с путовафем млада. човека, кроз непознату земљу. По што он још нема довољно искуства и снаге, то не може сам путовати. По што не познаје путова, којима ће ићи, ни места, где ће се задржавати, то мора имати вођа, који ће му то показивати.

Такав је вођ и васпитач. Стручан васпитач води своје васпитанике најкраћим и најпоузданијим путем к моралној характерности, која је највиши циљ васпитања. Најкраћи је пут онај, који иде кроз осећања и вољу, и то је непосредно васпитање; а најпоузданији је онај пут, којим иде образовање интелекта, и то је посредно васпитање.

Да би се на том путу к савршенству могло успети, потребно је, да васпитаник ради самостално, да напредује поступно, да своју снагу концентрује, да иде природпо, да, поступа вешто, да се понаша искрено, и да се интересује за све, што је добро и лепо, истинито и корисно. Отуд се могу извести педагошко-методолошка начела, по којима се одређује васпитни поступак. То су начела: саморадње, по-

ж ) Из предавања д-ра В. Бакића, професора Велике Школе.

УЧИТЕЉ 5 9