Учитељ

130 55 МЕТОДОЛОШКА НАЧЕЛА

ступности, концентрације, природности, вежбања, истини· тости, интересности.

Кад се дакле васпитавање узме као заједничко тутовање васпитача и васпитаника, тако да васпитач води и поучава васпитанике на путу њихова усавршивања од првога детињства па до почетка доба зрелости, онда горепоменута методолошка начела добивају ово значење.

1) Начело саморадње означава полазну тачку при васпитавању. Човек се не може васпитати, ако сам не ради; не може ништа научити тако, да то буде стална својина његова, ако се сам не потруди, и не може постати характеран човек, ако се не буде сам одлучивао на рад иако не буде радио самостално, по својим побудама. Васпитач води млада човека до тога ступња самосталности и самопоуз“ дања; а после га оставља, да он сам собом управља и да се сам на себе ослања. Према томе дакле, подобност за "потпуну саморадњу обележава и завршну тачку васпитања.

9) Начело постушности показује ток и брзину путовања. Васпитање иде полагано и одмерено, особито у млађим годинама. Ту нема пренагљивања и претоваривања, нема скокова, као ни у природи; него се корача споро, али се напредује непрекидно и пење се поуздано од нижега ступња развитка до средњега, и од средњега ступња до вишега. Према тим ступњевима развитка подељене су и школе.

3) Начело концентрације одређује распоред путовања. Васпитни рад мора се распоредити тако, да се снага васпитаникова усредсреди око онога, што је најважније за виши духовни живот, а то је савршенство моралнога характера. У противном случају снага би се поделила на много праваца, а тим би ослабила, и тако би се промашио главни циљ.

4) Начело природности представља начин путовања. При васпитавању сматра се као најбољи онај начин, који највише одговара општој природи човечјој и личној природи појединих васпитаника. Кад-кад се брже стиже до