Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 157

За све време док сам се бавио у школи, деца цртаху, не обраћајући пажњу на нас. Само неколицина њих бацише поглед на нас. Енглеска су деца мање склона к чуђењу, нису тако радознала и живосна као Француска деца.

Узех, испред једнога од ових марљивих дечака свешчицу на којој је цртао. Мастилом су извлачене криве пруге од две три врсте, по прегледу који је у врх сваког листа. У целој свешчици, од прве до последње стране, само су криве пруге. „Добар начин за вежбање руке“, рекох управитељу. „Да, вели, овај систем даје повољне резултате. Видите, настава у цртању била је до сада веома занемарена у енглеским школама, и можда је то баш узрок, што су наши радници заостали иза ваших у свима занатима где се тражи укус и вештина. О тога што смо уочили тај недостатак свој, обучавамо цртању своје ученике још од првих дана чим дођу у школу“.

У старијем разреду црта се такође. И у том је разреду учитељица. У опште у нижим разредима раде учитељице. С бољим успехом раде учитељице него учитељи, тако ме увераваше управитељ, али у старијим разредима, вели, учитељи се претпостављају учитељицама. у

У средњем курсу ради један млад учитељ. — Беше час геограФије. Управитељ га прекиде, да би ставио неколико питања ученицима. Каза им да сам ја из Француске. „Како се зове Француска престоница““ — „Париз.“ „Коју робу добипамо из Француске #“ Многи дигоше руку. „Кажи ти“, рече учитељ једном дечаку. — „Коњак,“ одговори овај. „Кажи ти“, обрати се учитељ једној девојчици која показиваше много жеље да ову упита. — „Чипке“, одговори она, смешећи се. Озбиљни управитељ засмеја се и сам, чувши ова два одговора. Он се веома поноси знањем својих ученика.

( Хвалио ми је нарочито методу којом се служи у својој школи при предавању географије, а то је: употреба слика на којима су представљени географски термини. Зидови у учионици покривени су крупним сликама ове врсте. Једна преставља острво, друга мореуз, трећа предгорје, неке представљају главне вароши јевропске и најзнатније споменике њихове. Извесно је да се употребом ових слика ублажује сувопарност географије и да ученици боље памте имена која су у њиховој меморији удружена с оним што су видели.

„Сад ћу вам показати виши курс,“ рече ми управитељ, и уведе ме у разред, у ком беше око педесет ученика, од прилике у тринаестој или четрнаестој години. Био је час читања и декламовања. Читан је један одељак из Шекспировог дела: Хенрих Х!. Шекспир се учи у свима основним школама. Нема детета које не зна његово