Учитељ

246 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

сто међу овим чланцима заузимају чланци, у којима се критички прати шта се на страни, ван Француске, ради и каквим се срествима тамо крче путеви побољшавању народнога образовања. Сваки број, осим ових, има врло занимљиве сталне рубрике: (апвеме ава уив оп вејеп ћацс (научни или уметнички разговорј, у којој се на лак и свима приступан начин говори о разним питањима научним или уметничким ако су, разуме се, од сувременога значаја (као што су, на пример, 0 будућности земље од Ст. Меније-а; Жроз изложбе од С. Рочмаблева и т. д.); и Гесфигев уагбев (различни предмети за читање, у којима се обично у изводу одштампавају најбоља места из класичних дела, која угледају света у Француској. — Разуме се, да се, покрај овога велика пажња поклања оцени важнијих дела, прегледу свега што се важније јави у новинама страним и Француским, а тиче се основнога школовања, ситнијим белешкама у којима има података о школском кретању у државама свију делова света и т. д.

Од чланака, објављених у последњим свескама вреде помена ови: 0 основном школовању у Америци; психологија у учитељским школама, њена улога у настави и у в'спцтању, њено место у програмима, у коме писац доказује да нема места да се психологија пренссе у 1. годину, како би јој могли предходити практична, етика. и педагогија, као што се у новије време почиње тражити; Лига 38 наставу и њен ХЛУ конгрес, држану Нанту, августа 1894 г., чланак пун интересантних и поучних података о историји и данашњем стању о реду ове знатне установе, са којом би доиста имало пупо разлога да се упозна и наш свет, а нарочито наше учитељство; о организацији покретних учитељских библиотека, чланак написан поводом расписане теме за награду, а то већ значи да. се питању, које му је предмет, даје велика важност; Надзорничке белешке о основном школовању у Француској, чланак се којим смо, ради његове важности постарали се упознати читаоце „Учитеља“ и т. д.“

Последња, новембарска свеска овога часописа доноси на првом месту чланак: О васпитању у Америци у породици и у школи, У коме је г-ђа М. Гранден саопштила неколико својих опажања, која су интересна колико по своме предмету, толико и по својој тачности и оштрини, те држимо да ће бити корисно да нека од тих у изводу донесе. Г-ђа Гранден признаје да Француско васпитање стоји у многом погледу над америчким, али да и у овом има извесних страна, које не би требало одбацивати. Основни је принцип америчкога васпитања апсолутно поштовање личне слободе, ради чега нама изгледају врло чудновати односи детињи према родитељима у породици, и према учитељима у школи. Русовљеве мисли о васпитању, које по том Спен-