Учитељ

260 Е __КњЊИЖЕВНИМ_ПРЕГЛЕД

Код окр. моравског потврђени су наши наводи кад је казато: „Западна .... страна је округа брдовита“, а ово је источна страна, округа крагујевачког, одакле се (са Црнога Врха) цео крагујев. окр. може да прегледа.

За реку Ресаву каже се да извире у „Кучају“, (стр. 25) што значи да је „Кучај“ планина само ту, где Ресава извире, а међутим греда планинска од Ртња до Дунава, назвата је (по писцу) „Кучајске планине“.«“

При описивању места (стр. 26), писац код Ћуприје не рече ни речи о државном добру Добричеву. Зар и то мало сиротиње имамо, па да је не поменемо!

Код пиротског (као и код осталих) округа изостало је имаовно стање, а нарочито: како људи из тога округа иду у друге крајеве у „Печалбу“. '

Не знамо да ли у Смедереву има заиста пуковске команде (стр. 35) јер у колико нам је познато: дунавска дивизија има: УП. цуков. (београдску), УП. пуков. (пожаревачку где спада и Смедеревој и ХТ. пуков. (браничевску у Градишту) команду, а која би то била пуковска команда у Смедереву, нака нам објасни писац.

Код река у пожарев. округу каже: (стр. 39) „Пек извире из два крака: један се крак зове Велики Пек, и извире из Црног Врха“, То је погрешно. Тај крак постаје од неколико поточића, који сваки за се носи име, и нигде се тамо не зове Велики Пек').

Даље о равницама у том округу вели се: (стр. 40)... и Стиг између Млаве п Пека» Држимо да је ово случајно испало из вида и г. д-р Цвијићу, а ако није, онда је ово прилично непознавање те околине. Између Стига и печке долине (уПека«“ како народ тамошњи каже) има једна греда планинска, која се пружа од „Кучајских“ планина а местимице почиње од Крста (више мајдана Кучајне на 3 стр.,, па се постепено спушта Дунаву између села: Кладурова, Церовице, Каоне, Манастирице, Мустапића, Мишљеновца, Раброва, Макаца ит. д. и завршује се са два крака: једним више Градишта Таре а другим више Рама — та греда дели (таг од „Пека“ (долине)“) Кад Стигњанин хоће да иде у педку долину, обично каже: „Идем у Пек:“ а Печанин : „Идем у Стиг.

Ни о Љубичеву, државном добру, није ништа казато. Чудно!

За Градиште није поменуто да је важно житно тржиште, а код

Голупца ни помена о граду. .

5) (0 томе види «Кнежевину Србију" стр. 912. #) Види о томе и Милићевића: «Кнежев. Србију» стр. 1021.