Учитељ
966 БЕЛЕШКЕ и новости
О а
Образовање у Швајцарској. Од 100 становника у Швајцарској само су 2 неписмена. Ова мала држава има 6 универзитета (у Базелу, Берну. Фрибургу, Женеви, Лозани и Цириху), академију у Невшатлу и политехнику У Цириху. Свако је дете обавезно да основну школу посећује најмање 6 година. Дечијих забавишта било је 1890—1891 год. 563, са. 25.000 деце и 103 учитељице. У последње се време у основну школу све више уноси ручни рад — руковање алатима најпотребнијих заната. У неким је кантонима обавезно и по" сећивање продужних школа, које допуњују образовање добивено у основној школи. У продужним школама правац стручног образовања (ручног рада) јаче је заступљен но у основној школи. У 1891-ој години основна школа у Швајцарској имала је 574.000 ученика. (10.742 школе) и читаву армију учитеља и учитељица. (1914 хиљада). Швајцарска годишње троши на школе 32 милиона динара; четвртину од тога даје савезна влада, а остало пада на кантоне и школске ошитине. Учитеља у неким кантонима и данас бира општински збор, а у другима нарочити школски савет. об ВЕКА
Систем васпитагања У Ху. веку. — У ХУП веку, баш онда кад је живео велики педагог Амос Коменски, прут је био најглавније средство, којим се постизавао успех у васпитавању. Језуите су састављали оде пруту, а те исте оде морали су ученици учити на памет. Шрут је употребљаван у свима друштвеним слојевима, па од тога није била изузета ни омладина владалачких домова. Принчеви су често добијали - батине. Сачуван је дневник лекара Француског дофена Лудвика ХИ, у коме су ови интересни подаци о дис-
циплинским мерама, које су се при васпитавању принчевом употребљавале. Лудвик ХИЛ. родио се 26 септембра 1601" год. а 9 децембра 1603 год. ју непуној трећој години) био је први пут бијен; 22 децембра исте године опет су га тукли; 22 Фебруара 1604 године били су га опет; 4 марта 1504 год. бијен је врло јако; у тој истој години дофена су туклиои 18 марта, 27. и 29. априла. 43 аи 17. маја, 11., 12. и 13. јуна, 98. августа, 5 септембра и 93. октобра. — 15. маја 1610 год. Лудвик ХИ. проглашен је краљем, био је у парламенту и изговорио беседу, а 17. септембра исте године бијен је; 17 октобра 1610 год. крунисан је у Ремсу а 10 марта 1611! године опет су га тукли. Ноћу 15. марта краљ је дрхтао од страха што су
_га хтели тући; 30. марта скочио је из постеље у три часа у јутру преплашен тиме, што су му пре тога претили бојем.
Малољетни преступници у Немачкој. Ове године 8. октобра држао је саветник Пт. Кебзећ у Берлину предавање „0 нашем мла-